Šta je štitna žlezda?

Štitna žlezda (tireoidna žlezda ili štitasta žlezda) je endokrina žlezda oblika leptira koja se nalazi u prednjem delu vrata, ispod Adamove jabučice, duž prednjeg dela dušnika.

Štitna žlezda se sastoji iz dva režnja povezanih mostom (istmusom) u sredini. Braonkastocrvene je boje, prožeta je krvnim sudovima i bogata nervima. Kada je normalne veličine, štitna žlezda nije opipljiva.

Štitna žlezda luči nekoliko hormona koji se zajednički nazivaju hormoni štitne žlezde ili tireoidni hormoni.

Svaki od hormona štitne žlezde ima svoju specifičnu ulogu u organizmu. Hormoni štitne žlezde utiču na brojne procese u organizmu: metabolizam, rast, razvoj, rad srca, seksualnu funkciju kod oba pola, održavanje trudnoće, nivo glukoze u krvi, telesnu temperaturu i metabolizam kalcijuma.

Hormoni štitne žlezde su:

• T4 (Tiroksin)
• T3 (Trijodtironin)
• Kalcitonin

U fetalnom periodu i tokom detinjstva tireoidni hormoni su ključni za pravilan razvoj centralnog nervnog sistema. Glavni hormon koji štitna žlezda sekretuje u najvećoj meri je T4 (Tiroksin).

U nastavku teksta možete pročitati više o dijagnozi oboljenja štitne žlezde, laboratorijskim analizama hormona štitne žlezde, kao i najčešćim oboljenjima štitne žlezde – hiperireozi i hipotireozi:

• Dijagnoza oboljenja štitne žlezde
  1. Laboratorijske analize hormona štitne žlezde
     • TSH hormon
     • T4 (ukupni T4)
     • FT4 (slobodni T4)
     • T3 (ukupni T3)
     • FT3 (slobodni T3)
     • Anti TPO (antitela na štitnu žlezdu)
     • Kalcitonin
     • Tireoglobulin
     • Hormoni štitne žlezde – cene analiza
  2. Ultrazvuk štitne žlezde
  3. Lekarski pregled i endokrinološki pregled
• Najčešća oboljenja štitne žlezde
  1. Hipertireoza
     • Simptomi hipertireoze
     • Uzroci hipertireoze
     • Rizici za nastanak hipertireoze
     • Komplikacije hipertireoze
  2. Hipotireoza
     • Simptomi hipotireoze
     • Uzroci hipotireoze
     • Rizici za nastanak hipotireoze
     • Kako prepoznati hipotireozu?

Dijagnoza oboljenja štitne žlezde

Ponekad je teško dijagnostikovati bolesti štitne žlezde, jer se simptomi najčešće mešaju i pripisuju simptomima drugih stanja (npr. trudnoća ili staranje).

Na sreću, postoje testovi koji mogu utvrditi da li je neki od prisutnih simptoma uzorokovan poremećajem štitne žlezde. Ovi testovi obuhvataju:

1. Laboratorijske analize hormona štitne žlezde
2. Ultrazvučni pregled štitne žlezde
3. Lekarski pregled ili endokrinološki pregled

Laboratorijske analize hormona štitne žlezde

Jedan od najpreciznijih načina u dijagnozi oboljenja štitne žlezde su laboratorijske analize krvi. Laboratorijski testovi iz krvi se koriste za ispitivanje da li štitna žlezda funkcioniše pravilno – merenjem koncentracije hormona štitne žlezde u krvi.

Laboratorijski testovi za ispitivanje hormona štitne žlezde se rade iz uzorka venske krvi pacijenta. Iz uzorka se na osnovu analiza može utvrditi da li imate hipertireozu, hipotireozu ili neki od poremećaja koji su udruženi sa ovim stanjima poput: tiroiditisa, Grejvsove bolesti, Hašimotovog tiroiditisa, gušavosti, čvorića na štitnoj žlezdi ili ukazati na postojanje karcinoma štitne žlezde.

U poliklinici i laboratoriji Labomedica možete uraditi sve laboratorijske analize hormona štitne žlezde. Rezultate dobijate istog dana putem e-maila, ili ih možete preuzeti lično u laboratoriji.

Specifični laboratorijski testovi koji se koriste u svrhu ispitivanja štitne žlezde su:

TSH (Tireostimulišući hormon)

TSH je hormon koji proizvodi hipofiza, i njegova funkcija je regulacija ravnoteže hormona štitne žlezde u krvotoku (uključujući T3 i T4).

Laboratorijska analiza TSH hormona je obično prvi laboratorijski test koji se radi u cilju ispitivanja funkcije štitne žlezde.

Najčešće, hipotireoza je povezana sa povišenim nivoom TSH, dok je hipertireoza povezana sa niskim nivoom TSH.

Ukoliko je nivo TSH u krvi abnormalan, obično se radi i direktno merenje tiroidnih hormona u krvi – T3 i T4, kako bi se preciznije utvrdilo stanje.

Referentne vrednosti TSH hormona (normalni opseg) za odraslu osobu su: 0.40-4.50 μIU/ml (mili internacionalne jedinice po mililitru krvi)

Saznajte cenu analize TSH hormona.

T4 (Tiroksin)

Ispitivanje T4 (tiroksina) se koristi u dijagnozi hipotireoze, hipertireoze kao i praćenju lečenja poremećaja štitne žlezde.

Nizak T4 se javlja kod hipotireoze, dok visoki nivoi T4 mogu ukazivati na hipertireozu.

Referentne vrednosti T4 hormona za odraslu osobu iznose 66.0-181.0 nmol/L (nanomola po litru krvi).

Laboratorijska analiza T4 hormona je poznata i kao ukupni T4.

Saznajte cenu analize T4.

FT4 (free T4 ili slobodni tiroksin)

Ispitivanje FT4 (slobodnog tiroksina) eliminiše efekat proteina koji se prirodno vezuju T4, a koji mogu uticati na preciznost merenja.

Referentne vrednost FT4 hormona iznose 12.00-22.00 pmol/L (pikomola po litru krvi).

Saznajte cenu analize FT4.

T3 (trijodtironin)

Iako se nizak nivo T3 se javlja kod hipotireoze, veća upotrebna vrednost testa je u dijagnostici hipertireoze gde je nivo T3 povišen.

Rezultati ispitivanja T3 hormona mogu pomoći u dijagnostici hipertireoze, ili kao pokazatelj težine hipertireoze.

Referentne vrednosti T3 hormona iznose 1.3-3.1 nmol/L (nanomola po litru krvi).

Laboratorijska analiza T3 hormona je poznata i kao ukupni T3.

Saznajte cenu analize T3.

FT3 (free T3 ili slobodni trijodtironin)

Ispitivanjem nivoa FT3 se eliminiše efekat proteina koji prirodno vezuju T3 hormon u krvi, a mogu uticati na preciznost rezultata.

Referetne vrednosti FT3 hormona iznose 3.1-6.8 pmol/L (pikomola po litru krvi).

Saznajte cenu analize FT3.

---

Važno je napomenuti da gore spomenuti laboratorijski testovi, sami po sebi, nemaju za cilj dijagnozu bilo koje bolesti, ali mogu navesti lekara da zatraži dodatno testiranje kako bi procenio mogući poremećaj štitne žlezde.

Dodatni testovi mogu uključivati:

Antitela na štitnu žlezdu (Anti TPO antitela)

Anti TPO test pomaže u identifikaciji različitih tipova autoimunih stanja štitne žlezde.

Saznajte cenu za Anti TPO antitela.

Kalcitonin

Test na kalcitonin se koristi u dijagnozi hiperplazije C ćelija i medularnog karcinoma štitne žlezde. Oba stanja, predstavljaju retka oboljenja štitne žlezde.

Saznajte cenu laboratorijske analize kalcitonina.

Tireoglobulin

Test na tireoglobulin se najčešće primenjuje u dijagnozi tiroiditisa (zapaljenja štitne žlezde) i za praćenje terapije lečenja karcinoma štitne žlezde.

Saznajte cenu laboratorijske analize za tireoglobulin.

Napomena: Opseg rezultata testova krvi za štitnu žlezdu može varirati od pacijenta do pacijenta, i potrebno ih je posmatrati individualno. Ponekada je normalno da Vaši opsezi nisu isti kao kod nekog drugog. Stoga, ukoliko imate bilo kakve nedoumice oko rezultata, prvo se posavetujte sa Vašim lekarom.

Klijentima poliklinike i laboratorije Labomedica dostupno je besplatno tumačenje rezultata laboratorijskih analiza od strane lekara.

Hormoni štitne žlezde cena laboratorijskih analiza

Ukupna cena hormona štitne žlezde zavisi od obima analiza koje se rade. Cene pojedinačnih laboratorijskih analiza hormona štitne žlezde u laboratoriji Labomedica su:

Za sve dodatne informacije oko pripreme, rezultata i zakazivanja testiranja, stručno osoblje Labomedice Vam stoji na raspolaganju putem e-maila ili na brojeve telefona +381 11 30 88 304 i +381 66 11 12 16.

Ultrazvuk štitne žlezde

U većini slučajeva, ultrazvučni pregled štitne žlezde može dati odgovor na mnoga pitanja o stanju štitne žlezde pacijenta.

Ultrazvuk štitne žlezde predstavlja dijagnostičku proceduru koji obavlja lekar i kojom je moguće uočiti stanje, oblik, veličinu i eventualno postojanje izraslina (čvorića) na štitnoj žlezdi pacijenta.

Ultrazvuk štitne žlezde je pouzdana, bezbolna i sigurna dijagnostička procedura koju lekar obavlja upotrebom ultrazvučnog aparata.

Procedura se zasniva na emitovanju visokofrekventnih zvučnih talasa, nečujnih ljudskom uhu, kroz telesna tkiva. Odjeci ovih talasa se snimaju i pretvaraju u video snimke ili fotografije.

Za razliku od rendgenskih zraka – ultrazvuk ne emituje zračenje, pa je u procedura u potpunosti bezbedna za sve pacijente.

U poliklinici Labomedica ultrazvuk štitne žlezde možete uraditi bez čekanja, nakon zakazivanja u terminu koji Vama odgovara.

Ultrazvučni pregled štitne žlezde možete uraditi sa popustom i u okviru Endokrinološkog paketa sa analizama, kojim su obuhvaćeni i kompletan endokrinološki pregled i laboratorijske analize hormona FT3, FT4 i TSH:

Sve rezultate dobijate istog dana putem e-maila ili lično u laboratoriji.

Za sve dodatne informacije i zakazivanje, naše stručno osoblje Vam stoji na raspolaganju.

Priprema za ultrazvuk štitne žlezde

Ultrazvučni pregled štitne žlezde ne zahteva posebnu pripremu pacijenta.

Kako se izvodi ultrazvučni pregled štitne žlezde?

1. Tokom ultrazvučnog pregleda štitne žlezde pacijent leži ravno na leđima, na stolu za pregled sa glavom postavljenom na jastuku, tako da je glava pacijenta blago nagnuta unazad.
2. Na kožu prednje strane vrata, lekar nanosi gel rastvorljiv u vodi. Gel je u potpunosti bezbedan, i neće povrediti Vašu kožu, niti zaprljati odeću. Funkcija gela je bolje prijanjanje ultrazvučne sonde na kožu pacijenta.
3. Lekar će prisloniti ultrazvučnu sondu na vrat pacijenta i nežno je pomerati dok ne izvrši kompletan pregled štitne žlezde.

Ultrazvuk štitne žlezde traje najčešće između 20-30 minuta.

Lekarski ili endokrinološki pregled štitne žlezde

Palpitacijom (opipavanjem) štitne žlezde, u okviru standardnog lekarskog pregleda, lekar može proveriti štitnu žlezdu pacijenta.

Palpitacijom, u nekim slučajevima, lekar može ustanoviti uvećanje ili prisustvo kvržica na štitnoj žlezdi pacijenta.

Nakon uzete anamneze i fizičkog pregleda pacijenta, ukoliko postoji sumnja na oboljenja štitne žlezde, lekar Vas može uputiti na dopunske laboratorijske analize hormona štitne žlezde i/ili ultrazvučni pregled štitne žlezde.

Redovan pregled endokrinologa se savetuje svim pacijentima kod kojih postoji poremećaj rada štitne žlezde, u cilju određivanja terapije i praćenja toka bolesti.

U prostorijama poliklinike i laboratorije Labomedica, možete uraditi kompletnu laboratorijsku dijagnostiku svih hormona štitne žlezde. Za sve dodatne informacije smo Vam dostupni putem e-maila ili na brojeve telefona +381 11 30 88 304 i +381 66 11 12 16.

Koja su najčešća oboljenja štitne žlezde?

Oboljena štitne žlezde se mogu manifestovati od malih, bezopasnih promena poput strume (uvećana štitna žlezda) kojoj nije potreban tretman do karcinoma koji je opasan po život.

Najčešća oboljenja štitne žlezde su praćena abnormalnom proizvodnjom tireoidnih hormona, i tu spadaju:

• Hipertireoza – koja se manifestuje prevelikim lučenjem tireoidnih hormona i pojačanim radom štitne žlezde.
• Hipotireoza – koja se manifestuje nedovoljnom proizvodnjom tireoidnih hormona i smanjenjim radom štitne žlezde.

Hipertireoza

Hipertireoza je stanje koje karakteriše prevelika proizvodnja tireoidnih hormona. Hipertireoza može ubrzati metabolizam, uzrokujući nenamerni gubitak težine, kao i ubrzan ili nepravilan rad srca.

Postoji nekoliko tretmana za lečenje hipertireoze. Koriste se lekovi i radioaktivni jod kojima se usporava proizvodnja tireoidnih hormona. Ponekad, lečenje hipertireoze uključuje i operaciju uklanjanja cele ili jednog dela štitne žlezde.

Ukoliko se hipertireoza ignoriše, može postati ozbiljan problem. Većina ljudi, dobro reaguje na lečenje hipertireoze kada se ovo stanje dijagnostikuje na vreme. Stoga je prepoznavanje simptoma hipertireoze i pravovremena dijagnoza hipertireoze od izuzetne važnosti.

Hipertireoza simptomi

Hipertireoza može da oponaša druge zdravstvene probleme, što lekaru može predstavljati otežavajuću okolnost da postavi pravu dijagnozu.

Najčešći znaci i simptomi hipertireoze su:

• Nenamerni gubitak telesne težine, čak i u slučaju povećanog apetita i unosa hrane.
• Tahikardija – ubrzani rad srca, obično 100 ili više otkucaja u minuti
• Aritmije – nepravilni rad srca
• Palpitacije – lupanje srca
• Povećan apetit
• Nervoza, anksioznost i razdražljivost
• Tremor – podrhtavanje ruku i prstiju
• Znojenje
• Promene u menstrualnom ciklusu
• Povećana osetljivost na toplotu
• Češće pražnjenje creva (češća stolica)
• Uvećana štitna žlezda (guša) – u vidu otoka na dnu vrata
• Umor i slabost mišića
• Poteškoće sa spavanjem
• Tanka i lomljiva kosa

Kod starijih osoba je veća verovatnoća da znakovi i simptomi hipotireoze poput: ubrzanog rada srca, netolerancije na toplotu, i sklonosti ka umoru tokom uobičajenih aktivnosti izostanu ili budu vrlo suptilno izraženi.

Uzroci hipertireoze

Hipertireoza može biti izazvana različitim faktorima. Neki od njih uključuju: Grejvsovu bolest, Plamerovu bolest i tireoiditis:

• Grejvsova bolest – je autoimuna bolest u kojoj imuni sistem proizvodi antitela koja stimulišu štitnu žlezdu da proizvodi previše T4 hormona. Posledica je hipertireoza. Grejvsova bolest je najčešći uzrok hiperireoze.
• Plamerova bolest (hiperfunkcionalni tireoidni čvorovi, toksični adenom ili toksična multinodularna struma) – je stanje koje karakteriše prisustvo adenoma – nekanceroznih, benignih kvržica u tkivu štitne žlezde koje mogu izazvati povećanje štitne žlezde i posledično hiperprodukciju tireoidnih hormona.
• Tireoiditis – predstavlja zapaljenje štitne žlezde koje za posledicu ima povećanu produkciju hormona štitne žlezde. Uzrok tireoiditisa može biti autoimuna bolest, trudnoća ili nepoznat. Neke vrste tireoiditisa može pratiti i bol u predelu vrata.

Rizici za nastanak hipertireoze

Neki od faktora za nastanak hipertireoze uključuju:

• Porodična istorija hipertireoze (posebno Grejvsove bolesti)
• Ženski pol – osobe ženskog pola su sklonije nastanku hipertireoze
• Istorija hroničnih bolesti pacijenta poput: dijabetesa tipa 1, perniciozne anemija i primarne insuficijencije nadbubrežne žlezde.

Komplikacije hipertireoze

Ukoliko se ne leči, hipertireoza može dovesti do brojnih komplikacija. Neke od njih su:

• Kardiovaskularni problemi – predstavljaju jednu od najozbiljnjiih komplikacija hipertireoze. Ovi problemi se najčešće manifestuju ubrzanim radom srca i poremećajima srčanog ritma (atrijalna fibrilacija), koji dugoročno mogu povećati rizik od moždanog udara i izazvati kongestivnu srčanu insuficijenciju.
• Osteoporoza – nelečena hipertireoza može dovesti do slabih i krkih kostiju (osteoporoza). Čvrstoća kostiju zavisi od količine kalcijuma i drugih minerala koje one sadrže. Nelečena hipertireoza ometa sposobnost tela za ugrađivanje kalcijuma u kosti, što se dugoročno može manifestovati krhkim i slabim kostima (sklonost ka prelomima).
• Problemi sa vidom – Ljudi sa Grejvsovom oftalmopatijom razvijaju probleme sa očima i vidom. Ovo se najčešće manifestuje ispupečenim, crvenim i otečenim očima. Pojačana je osetljivost na svetlost, a može se javiti i zamagljen i dvostruki vid. Krajnji stadijum je gubitak vida.
• Problemi sa kožom – crvena i otečena koža je poznata kao ređa komplikacija Grejvsove bolesti i naziva se Grejvsvova dermopatija. Manifestuje se crvenilom i otokom može, najčešće u predelu stopala i potkolenica.
• Tireotoksična kriza – hipertireoza sa sobom nosi opasnost od tireotoksične krize. Tireotoksična kriza predstavlja iznenadno inteziviranje simptoma hipertireoze, što dovodi do groznice, ubrzanog pulsa, pa čak i delirijuma. Ukoliko se ovo dogodi, odmah potražite medicinsku pomoć.

Kako prepoznati hipertireozu?

Ukoliko osetite neobjašnjiv gubitak težine, ubrzan rad srca, neuobičajeno znojenje, otok na dnu vrata ili neki od drugih znakova i simptoma povezanih sa hipertireozom – potrebno je da se obratite lekaru.

Važno je da lekaru što preciznije opišete promene koje ste primetili, jer mnogi znaci i simptomi hipertireoze mogu biti povezani sa nizom drugih stanja.

Ukoliko ste se lečili od hipertireoze ili ste trenutno na terapiji, redovno posećujte svog lekara prema savetima, kako bi pratili Vaše stanje.

U poliklinici i laboratoriji Labomedica možete na jednom mestu uraditi sve potrebne laboratorijske analize, ultrazvuk štitne žlezde i endokrinološki pregled – bez čekanja.

Za zakazivanje i sve dodatne informacije dostupni smo Vam putem e-maila ili na brojeve telefona +381 11 30 88 304 i +381 66 11 12 16.

Hipotireoza

Hipotireoza je stanje u kojem štitna žlezda ne proizvodi dovoljno tireoidnih hormona.

Hipotireoidizam često ne izaziva primetne simptome u ranim fazama. Vremenom, nelečena hipotireoza može izazvati brojne zdravstvene probleme, kao što su gojaznost, bol u zglobovima, neplodnost i srčana oboljenja.

U današnje vreme, dostupni su precizni laboratorijski testovi koji se koriste u dijagnozi hipotireoze. Uspešno lečenje hipotireoze je obično jednostavno, bezbedno i efikasno, kada Vaš lekar ustanovi pravi terapiju za Vas.

Hipotireoza simptomi

Znaci i simptomi hipotireoze mogu da variraju, u zavisnosti od stepena deficita hormona štitne žlezde.

Hipotireoza se razvija sporo, često tokom nekoliko godina. Simptomi hipotireoze su u početku jedva primetni – najčešće se manifestuju umorom i povećanjem telesne mase. Ovi simptomi se najčešće pripisuju starenju. Međutim, ukoliko Vaš metabolizam nastavlja da usporava, mogu se razviti ozbiljniji problemi.

Simptomi i znaci hipotireoze mogu uključivati:

• Umor
• Osetljivost na hladnoću
• Zatvor
• Suvu kožu
• Povećanje telesne mase – čak i u slučaju unosa smanjene ili iste količne hrane.
• Otok lica
• Promuklost
• Mišićna slabost
• Povišen nivo holesterola u krvi
• Ukočenost i bol u mišićima
• Ukočenost, bol i otok zglobova
• Nepravilni ili teži menstrualni ciklusi od uobičajenih
• Usporen rad srca
• Istanjena kosa
• Depresija
• Problemi sa pamćenjem
• Uvećana štitna žlezda

Hipotireoza kod dece

Hipotireoza kod dece se manifestuje sličnim simptomima i znacima kao i kod odraslih, uz nekoliko znakova koji se mogu smatrati specifičnim za uzrast:

• Usporen rast (nizak rast)
• Kasni razvoj stalnih zuba
• Kasni pubertet
• Slabiji mentalni razvoj

Hipotireoza kod odojčadi

Iako hipotireoza najčešće pogađa žene u srednjem i starijem dobu. može se javiti kod svih – čak i odojčadi.

Hipotireoza kod beba se može ispoljiti vrlo suptilnim simptomima ili znacima, koji mogu uključivati:

• Žutica – predstavlja žutu prebojenost kože, beonjača i vidljivih sluzokoža. U većini slučajeva, ovo je fiziološka pojava, jer bebina jetra ne može još uvek da metaboliše bilirubin.
• Veliki isturen jezik
• Otežano disanje
• Promukao plač
• Pupčana kila

Ukoliko hipotireoza napreduje, odojčad će verovatno imati problema sa hranjenjem i rastom i razvojem. Neki znaci koji se mogu pojaviti su:

• Zatvor
• Slab mišićni tonus
• Prekomerna pospanost

Kada se hipotireoza kod novorođenčadi ne leči, čak i blagi slučajevi hipotireoze mogu dovesti do teške fizičke i mentalne retardacije.

Uzroci hipotireoze

Osnovni uzrok hipotireoze je nedovoljna proizvodnja tireoidnih hormona od strane štitne žlezde. Neka od stanja koja mogu uticati na nedovoljnu proizvodnje tireoidnih hormona su:

• Hašimotov tiroiditis (autoimuna bolest) – je jedan od najčešćih uzroka hipotireoze. Autoimuni poremećaj nastaje kada Vaš imuni sistem proizvodi antitela koja napadaju sopstvena tkiva organizma. U slučaju Hašimotovog tiroiditisa – ovo tkivo je štitna žlezda.
  
  Uzroci Hašimotovog tiroiditisa nisu još uvek poznati, ali predpostavlja se da ga uzrokuje kombinacija faktora – genetski i faktori okoline. U svakom slučaju – ova antitela utiču na sposobnost štitne žlezde da proizvodi tiroidne hormone.
• Posledica lečenja hipertireoze – terapija hipertireoze se sprovodi radioaktivnim jodom ili lekovima za štitnu žlezdu. Cilj ovih tretmana je da se funkcija štitne žlezde vrati u normalu. Međutim, ponekad terapija hiperireoze može završiti preteranim snižavanjem proizvodnje hormona štitne žlezde, što dovodi do trajne hipotireoze.
• Hiruški zahvat na štitnoj žlezdi – Hiruško uklanjanje dela ili cele štitne žlezde može smanjiti ili zaustaviti proizvodnju tiroidnih hormona. U tom slučaju, primenjuje se terapija hormonima štitne žlezde doživotno.
• Terapija zračenjem – radioaktivna terapija zračenjem koja se sprovodi u lečenju karcinoma lokalizovanim u predelu glave i vrata može uticati na štitnu žlezdu i dovesti do hipotireoze.
• Terapija lekovima – terapija nekim lekovima može doprineti hipotireozi – npr. terapija litijumom.

Ređi uzroci hipotireoidizma mogu biti: urođeni hipotireoidizam (bebe se rađaju bez štitne žlezde ili sa oštećenom štitnom žlezdom), poremećaj hipofize ( uzorok hipotireoze koji se javlja usled nesposobnosti hipofize da proizvodi hormon TSH), nedostatak joda u ishrani, trudnoća (razvoj hipotireze tokom ili nakon trudnoće).

Faktori rizika za razvoj hipotireoze

Iako se hipotireoza može razviti kod svakoga, neki faktori mogu predstavljati dodatni rizik za razvoj ovog stanja:

• Pol – Hipotireoza se češće javlja kod žena
• Starost – češće se javlja u srednjim i poznim godinama
• Postoji porodična istorija hipotireoze
• Postojanje autoimune bolesti (npr. dijabetes tipa 1 ili celijačna bolest)
• Terapija radioaktivnim jodom ili lekovima protiv štitne žlezde
• Terapija zračenjem u predelu vrata ili gornjem dela grudi
• Operacija štitne žlezde (delimična ili potpuna tiroidektomija)
• Trudnoća ili porođaj u posednjih 6 meseci

Kako prepoznati hipotireozu?

Ukoliko se osećate umorno bez razloga, ili imate bilo koji od drugih simptoma i znakova hipotireoze, kao što su suva koža, bledo natečeno lice, zatvor ili promukao glas – obratite e svom lekaru.

Ukoliko primate hormonsku terapiju za hipotireozu, poštujte preporuke lekara za redovne kontrole. U početku, važno je da budete sigurni da primate dozu leka koja Vam odgovara. Važno je znati da se doza leka koju dobijate, vremenom može menjati.

Zaključak

Putem hormona koje produkuje, štitna žlezda utiče na gotovo sve metaboličke procese u ljudskom organizmu. Simptomi poremećaja rada štitne žlezde mogu biti vrlo suptilni, ali ukoliko se dugoročno zanemaruju mogu dovesti do ozbiljnih komplikacija.

Činjenica je da se većinom problema sa štitnom žlezdom može dobro upravljati, ukoliko se pravovremeno dijagnostikuju i leče.

Stoga, ukoliko posumnjate ili primetite simptome poremećaja u radu javite se svom lekaru.

Za sve informacije oko saveta, laboratorijskih analiza, dijagnostike i lečenja, stručno osoblje Vam je dostupno putem e-maila ili na brojeve telefona +381 11 30 88 304 i +381 66 11 12 16.

Poliklinika i laboratorija Labomedica se nalazi na adresi Bulevar Kralja Aleksandra 193a (preko puta restorana Lipov lad) u Beogradu.

Reference:

• Hyperthyroidism (overactive thyroid)
• Hypothyroidism (underactive thyroid)