Šta je HbA1c i kako nastaje?
HbA1c ili Tromesečni sećer predstavlja oblik glikoziliranog hemoglobina, koji se koristi kao važan parametar za dijagnozu, praćenje rizika od dobijanja šećerne bolesti i dugoročnu kontrolu nivoa glukoze u krvi kod osoba koje boluju od dijabetesa tipa 1 i tipa 2.
HbA1c nastaje vezivanjem glukoze za hemoglobin tokom procesa glikacije. Naime, hemoglobin predstavlja protein sadržan u eritrocitima (crvenim krvnim zrncima) i njegova osnovna uloga je da vezuje kiseonik i transportuje ga kroz čitav organizam. Glukoza, koja se takođe nalazi u krvi, spontano se vezuje za hemoglobin pa tako može nastati glikohemoglobin ili HbA1c.
Shodno tome, što je veća koncentracija glukoze u krvi, povećavaju se i vrednosti A1c hemoglobina. On se zadržava u eritrocitima, a kako je njihov životni vek 120 dana, HbA1c može pokazati prosečan nivo glukoze u krvi u proteklih tri meseca. Iz tog razloga se i naziva „tromesečni šećer“.
Međutim, kako hemoglobin A1c pokazuje samo prosečnu vrednost glukoze tokom tromesečnog perioda merenjem procentualnih vrednosti glikohemoglobina, navedeni parametar ne pruža uvid u kolebanje nivoa šećera tokom dana i ne može otkriti eventualne hipoglikemije. Zato je ovaj test dobra dopuna koja može pokazati lekaru da li je terapiju sa dijabetesom potrebno korigovati ili ne, dok merenjem glikemije dobijamo uvid u trenutna stanja vrednosti glukoze u krvi. Preporuka za sve osobe obolele od dijabetesa je da se kontrola nivoa HbA1c u krvi određuje najmanje 2 puta godišnje (idealno na svaka 3 meseca), dok se koncentracija glukoze u krvi ne stabilizuje.
Biohemijska analiza krvi
Glukoza, Kompletni Lipidogram, Urea, Kreatinin, Gvozđe, Ukupni bilirubin, AST, ALT, GGT
Analiza krvi i urina
Kompletna krvna slika sa leukocitarnom formulom, Urea, Kreatinin, Gvozđe, Glukoza, Kompletni Lipidogram, AST, ALT, Urin mikroskopski sediment
Analiza krvi i urina za trudnice
Kompletna krvna slika sa leukocitarnom formulom, Urea, Kreatinin, Gvozđe, Glukoza, Urin mikroskopski sediment
Biohemijska analiza krvi-Extra
KKS+LF, CRP, Fibrinogen, Glukoza, Lipidni status (Holesterol, Trigliceridi, LDL, HDL, Faktor rizika i Index ateroskleroze), Ukupni proteini, Urea, Kreatinin, Mokraćna kiselina, Bilirubin ukupni, ALT, AST, Gama-GT, Natrijum, Kalijum, Alkalna fosfataza, Gvožđe (Fe), Sediment urina i Urinokultura.
Koje su normalne vrednosti HbA1c?
Međunarodni ekspertski komitet izdao je preporuku rezultata za HbA1c, koja je poslužila kao kriterijum za uspostavljanje dijagnoze dijabetesa. Na osnovu toga, HbA1c normalne vrednosti mogu se tumačiti na sledeći način:
- Osobe bez rizika od dobijanja dijabetesa – HbA1c do 5,7 %
- Osobe koje su u povećanom riziku od razvoja dijabetesa u budućnosti – HbA1c od 5,7 do 6,4 %
- Osobe sa dijabetesom – HbA1c veći od 6,5 %
Kod pacijenata koji boluju od dijabetesa, terapijski cilj je da se dostigne nivo HbA1c ispod 7 %. Na vrednost HbA1c utiču godine života osobe, način života (preterani unos masne hrane, konzumiranje alkohola, pušenje…). Određivanje nivoa HbA1c naročito je značajno za praćenje glukoze u krvi kod dece obolele od dijabetesa.
Laboratorijske analize za HbA1c cena
Na koji način se meri HbA1c nivo u krvi?
Nivo HbA1c određuje se uzimanjem uzorka venske krvi za analizu. Nisu potrebne posebne pripreme pred analizu krvi, poželjno je da se to ne obavlja odmah nakon obroka, ali i tada ne bi trebalo trenutne koncentracije glukoze u krvi da utiču na ovo testiranje. Ukoliko pijete određenu terapiju, neophodno je o tome obavestiti lekara, kako bi rezultati bili što precizniji. Jednostavan, brz i potpuno bezbolan HbA1C test možete odraditi u LaboMedica poliklinici i laboratoriji, a rezultate možete dobiti u toku istog dana.
HbA1c test – analiza dobijenih rezultata
Ako vam do sada nije dijagnostifikovan dijabetes, a HbA1c test je pokazao vrednosti od 6,5 % i veće, to može ukazati da bolujete od ove bolesti. Međutim, da bi se utvrdilo pravo stanje organizma, doktor će vas uputiti na dodatne analize. Trebalo bi znati da određena medicinska stanja (anemija, bolesti bubrega, jetre, visok nivo holesterola, korišćenje vitamina C i E, trudnoća, velika krvarenja ili transfuzije krvi), mogu da utiču na rezultate HbA1c testa. U ovakvim situacijama, kao zamenu za HbA1c pogodno je odrediti fruktozamin test, koji reflektuje prosečan nivo glukoze u protekle tri nedelje, a ne zavisi od pomenutih stanja.
Svim pacijentima LaboMedica poliklinike i laboratorije dostupne su besplatni saveti i tumačenje dobijenih rezultata od strane naših stručnih lekara, a detaljan pregled specijaliste endokrinologije sa dijagnozom, terapijom, savetom i izveštajem možete zakazati na neki od naših telefona.
Kako se HbA1c razlikuje od glikoziliranog hemoglobina?
HbA1c ili hemoglobin A1c predstavlja jedan od oblika glikoziliranog hemoglobina. Naime, glikozilirani hemoglobin predstavlja opšti naziv za sve oblike hemoglobina (HbA1a, HbA1b, HbA1c, HbA0 itd.). Ovi tipovi se međusobno razlikuju po vremenu zadržavanja u krvi i imaju različitu osetljivost na nivo glukoze. Kako HbA1c ima najduže vreme zadržavanja u krvi (3 do 4 meseca), ovaj tip glikoziliranog hemoglobina je najčešće korišćen za dijagnozu i praćenje dijabetesa, pa se uglavnom i poistovećuju po nazivima.
Šta pokazuje visok HbA1c rezultat?
Povišeni rezultati HbA1c testiranja ukazuju na postojanje dijabetesa, kao i na loše kontrolisanje ovog oboljenja. Osobe sa ovakvim rezultatima (preko 6,5 %) u povećanom su riziku od kardiovaskularnih komplikacija, oštećenja nerava i drugih zdravstvenih problema. Što je viši HbA1c rezultat, veći je i rizik od komplikacija koje dijabetes nosi.
Kako smanjiti visok HbA1c?
Povišeni nivoi HbA1c parametara ili rezultati u okviru gornjih graničnih vrednosti jasan su znak da morate da promenite svoj način života. Osim adekvatne terapije koju će vam lekar prepisati, za postizanje boljih rezultata neophodno je da menjate način ishrane i više se fizički aktivirate, kako bi se vrednosti HbA1c stabilizovale ili smanjivale.
Zašto je bitno kontrolisati HbA1c nivo?
Koliko je značajna kontrola i smanjenje vrednosti HbA1c pokazuje činjenica da umanjenje nivoa hemoglobina A1c za samo 1 % dovodi do:
- smanjenja rizika od smrtnog ishoda izazvanog dijabetesom za čak 21 %
- smanjenja rizika od nastanka infarkta miokarda za 14 %
- umanjenog rizika od dobijanja moždanog udara za 12 %
- smanjenog rizika od perifernih vaskularnih bolesti za čak 43 %
- smanjenja učestalosti od nastanka mikrovaskularnih komplikacija (otkazivanje rada bubrega, oštećenje vida, neuropatija) za 37 % itd.
Kako se HbA1c razlikuje od OGTT testa?
Već smo napomenuli da HbA1c test obuhvata prosečnu vrednost glukoze u krvi u periodu od tri meseca, a najčešće se koristi za postavljanje dijagnoze predijabetesa, dijabetesa ili praćenje adekvatnosti terapije kod osoba koje se leče od šećerne bolesti. Za razliku od njega, OGTT test (test opterećenja glukozom ili test tolerancije na glukozu) radi se u slučajevima kada se procenjuje reakcija organizma na unetu glukozu putem rastvora koji se pije u određenoj količini. Tokom OGTT testiranja, koje traje dva do tri sata, meri se nivo glukoze u krvi pre i nakon konzumacije rastvora.
Kako se hemoglobin A1c koristi za dijagnozu dijabetesa?
HbA1c test najpraktičniji je i najpouzdaniji parametar za dijagnozu i praćenje dijabetesa tipa 1 i 2, ali i glikemijsku kontrolu od komplikacija kod osoba sa dijabetesom. Preporuka je da se nivo hemoglobina A1c određuje kod osoba:
- sa povećanim rizikom od dijabetesa jednom godišnje
- kod dobro regulisanog dijabetesa 2 puta godišnje (na svakih šest meseci)
- kod loše kontrolisanog dijabetesa tipa 1 ili 2, kao i kod novootkrivenih dijabetičara na svaka 3 meseca.
Povezanost hemoglobina A1c i drugih stanja i oboljenja
Uticaj anemije na nivo HbA1c – anemija ili malokrvnost javlja se kada organizam nema dovoljno eritrocita, koji prenose kiseonik do svih ćelija u telu. Osim eritrocita, smanjena je i vrednost hemoglobina i hematokrita u krvi. U zavisnosti od uzroka i vrste anemije, ovo stanje može uticati na nivoe HbA1c na različite načine (anemija koja se javlja usled nedostatka gvožđa može smanjiti vrednost HbA1c, dok anemija zbog hemolize, tj. razgradnje eritrocita može povećati HbA1c).
Uticaj bubrežnih bolesti na vrednosti HbA1c – bubrežna insuficiencija može skratiti životni vek eritrocita, što će imati za posledicu lažno povećanje vrednosti hemoglobina A1c. Takođe, bolesti bubrega mogu uticati na metabolizam glukoze i insulina, što može uzrokovati promene nivoa šećera u krvi.
Vrednost HbA1c u trudnoći – trudnoća može dovesti do fizioloških promena u funkciji i sastavu eritrocita, što može dovesti do sniženog nivoa HbA1c. Takođe, trudnoća može uticati i na metabolizam insulina i glukoze, kada se može javiti gestacijski dijabetes ili pogoršanje stanja već postojećeg dijabetesa, ukoliko ga je trudnica imala.
Uticaj bolesti jetre na nivo HbA1c – bolesti jetre mogu poremetiti razgradnju hemoglobina što može ukazati na netačne vrednosti HbA1c, ali i uticati na metabolizam glukoze i insulina.
Kako se HbA1c može poboljšati promenom ishrane, fizičke aktivnosti i drugih životnih navika?
Promena ishrane je veoma važna stavka u kontroli šećera u krvi. Jako je bitno znati pravilno birati i kombinovati namirnice, koje nutritivno odgovaraju pomenutom stanju organizma sa dijabetesom i doprinose adekvatnom održavanju nivoa glukoze u krvi u granicama koje se preporučuju (smanjeni unos ugljenih hidrata, preporučeni povećani unos povrća i koštunjavog voća itd.). Samim tim, zdrav i izbalansiran način ishrane doprineće i zdravom mršavljenju, a sve to pozitivno utiče na smanjenje vrednosti HbA1c, kao i ublažavanju tegoba kod pridruženih bolesti. Takođe, alkohol, cigarete i druge loše navike trebalo bi u potpunosti ukinuti.
Fizička aktivnost kod osoba koje boluju od dijabetesa ili su u povećanom riziku od ovog oboljenja, trebalo bi da se bave laganom, ali redovnom fizičkom aktivnošću ili šetnjom, koje mogu doprineti kontrolisanju nivoa HbA1c.
Da bi osoba sa dijabetesom vodila kvalitetan život, mora se redovno kontrolisati i pratiti nivo glukoze u krvi, uz obavezno uzimanje terapije koju je lekar propisao.