Koje su normalne vrednosti glukoze u krvi?
Glukoza u krvi predstavlja osnovni biohemijski parametar, koji u telu čoveka igra veliku ulogu – svakoj ćeliji pruža energiju neophodnu za pravilno funkcionisanje organizma.
Glukoza je pokretač svih procesa u telu, a posebno je važna za pravilan mišićni rad i rad mozga.
Putem hrane, glukoza se unosi u organizam i razgrađuje metabolitičkim procesima, čime se oslobađa velika količina energije neophodna za obavljanje osnovnih životnih aktivnosti. Da bi se u krvi nesmetano kretala i „hranila“ svaku ćeliju, glukozu potpomaže insulin – jedan od glavnih hormona pankreasa, koji je zadužen za anabolitičke procese u našem telu.
Glukoza u krvi normalne vrednosti kod potpuno zdravih osoba iznose između 3,9 – 6,1 mmol/l. Dva sata nakon obroka, šećer bi trebalo da bude manji od 7,8 mmol/l, a osam sati posle jela manji od 5,6 mmol/l.
Ako jutarnje vrednosti pokažu nivo viši od 6,1 mmol/l, reč je o povišenoj glukozi u krvi ili hiperglikemiji. Ukoliko su vrednosti glukoze niže od 3,9 mmol/l, radi se o hipoglikemiji ili niskom nivou šećera u krvi.
Biohemijska analiza krvi
Glukoza, Kompletni Lipidogram, Urea, Kreatinin, Gvozđe, Ukupni bilirubin, AST, ALT, GGT
Analiza krvi i urina
Kompletna krvna slika sa leukocitarnom formulom, Urea, Kreatinin, Gvozđe, Glukoza, Kompletni Lipidogram, AST, ALT, Urin mikroskopski sediment
Analiza krvi i urina za trudnice
Kompletna krvna slika sa leukocitarnom formulom, Urea, Kreatinin, Gvozđe, Glukoza, Urin mikroskopski sediment
Kako se meri nivo glukoze u krvi?
Merenje glukoze u krvi kod zdravih osoba poželjno je raditi jednom u tri godine. Time se povećava mogućnost ranog otkrivanja šećerne bolesti ili dijabetesa i razvoja komplikacija koje ova bolest nosi. Ova preporuka se naročito odnosi na osobe starije od 45 godina koje imaju prekomernu težinu i osobe koje imaju nasledne predispozicije za dobijanje dijabetesa. Takođe, trudnoća predstavlja još jedan faktor rizika, kada je merenje glukoze u krvi od naročitog značaja.
Glukoza u krvi određuje se putem laboratorijskih analiza, uzimanjem uzorka krvi iz prsta ili vene, koji se vrši najčešće ujutru natašte, posle noćnog gladovanja od minimum 8 sati (najidealnije je jesti do 18 časova prethodnog dana). Ukoliko nalaz pokaže povišene vrednosti glukoze (između 6 i 7 mmol/l), potrebno je odraditi OGTT test ili test opterećenja glukozom, kako bi se razgraničilo da li osoba boluje od dijabetesa ili je u pitanju intolerancija na glukozu. U laboratoriji LaboMedica na brz i efikasan način možete odrediti nivo glukoze u okviru biohemije, a rezultate možete dobiti u toku istog dana. Takođe, u našoj poliklinici i laboratoriji možete odrediti i nivo glukoze za OGTT test bez čekanja, u zakazanom terminu koji vam odgovara. OGTT test obično traje od 120 do 180 minuta, zavisno od pisane preporuke koju ste dobili od lekara.
Kako se meri dugoročna kontrola glukoze putem HbA1c?
Drugi bitan test u postavljanju dijagnoze predijabetesa i dijabetesa je HbA1c test (glikozilirani hemoglobin), koji pokazuje prosečnu vrednost šećera u krvi u toku tri meseca. Ovaj parametar pokazuje koncentraciju glukoze u krvnim ćelijama, tj. eritrocitima. Kako crvena krvna zrnca žive do četiri meseca, HbA1c je dobar indikator koliko je šećera bilo u krvi u poslednjih nekoliko meseci. Osobama sa dijabetesom savetuje se da ovaj test rade na svakih 3 – 6 meseci. Priprema za ovaj test ne postoji, a obavlja se isključivo ujutru.
HbA1c test se radi ukoliko se javi povišeni šećer u laboratorijskim nalazima, zbog provere predijabetesa ili postavljanja dijagnoze insulinske rezistencije, kao deo procesa uspostavljanja dijagnoze dijabetesa ili proveru terapije kada je dijabetes već dijagnostifikovan itd.
Kada je pravo vreme da se javite endokrinologu?
Dijabetes je opasna bolest, koja počinje bez simptoma dok nivo glukoze u krvi ne postane dovoljno visok, kada počinju prve tegobe. Na taj način, može da se razvija godinama, a da postojeće simptome koje osećate prepisujete svakodnevnom brigom i aktivnostima koje obavljate. Zato je redovno kontrolisanje krvne slike važno, kako biste imali uvid u opšte zdravlje vašeg organizma. Svako odstupanje nivoa glukoze od normalnih vrednosti, kao i pojava karakterističnih simptoma koji ukazuju na dijabetes, jasan je znak da bi trebalo što pre da se javite endokrinologu.
Iskoristite jedinstvenu priliku u našoj laboratoriji LaboMedice! Zakazivanjem endokrinološkog pregleda, imate mogućnost da dođete oko 45 minuta pre predviđenog termina. Na licu mesta ćemo obaviti uzimanje krvi i analize štitne žlezde, a dobijene rezultate odmah ćete poneti sa sobom na svoj zakazani pregled.
Laboratorijske analize za prostatu
Koji su simptomi visokog nivoa glukoze (hiperglikemije)?
Hiperglikemija, tj. povišen nivo glukoze u krvi, iskazuje se kroz specifične simptome:
– učestala malaksalost
– zamor i pospanost
– osećaj suvih usta i jake žeđi
– karakteristični zadah na voće
– iznenadna glad
– pojava drhtanja
– problemi sa kožom
– bolovi u stomaku
– probavni problemi
– učestalo mokrenje
– znojenje
– mučnina
– vrtoglavica
– konfuzija
– pojava rana koje ne mogu da zarastu
– poremećaj vida itd.
Ukoliko osetite neke od navedenih simptoma, obavezno se javite svom lekaru.
Koji su rizici povišenog nivoa glukoze u krvi po zdravlje organizma?
Svako odstupanje glukoze od normalnih vrednosti nosi sa sobom rizik od pojave različitih komplikacija. Visok nivo šećera vremenom opterećuje sve vitalne organe i vodi u dijabetes, dok nizak nivo šećera ugrožava rad mozga. Zato je proveravanje šećera u krvi važno, jer jednom kad se dijabetes razvije, on postaje neizlečiv metabolički poremećaj.
Hiperglikemija može da bude okidač za oštećenje ćelija i razvoj veoma ozbiljnih oboljenja, kao što su oštećenje srce i krvnih sudova, bolesti bubrega, gubitak vida, moždani udar itd.
Povišena glukoza u krvi može se javiti kod ljudi obolelih od dijabetesa, ali i kod ljudi koji ne boluju od šećerne bolesti. Faktori rizika koji mogu dovesti do hiperglikemije su nasledni faktori, fizički napor, svakodnevni stres, različite infekcije, starije životno doba, trudnoća, nedovoljno sna, nepravilna i neredovna ishrana, manjak fizičke aktivnosti, gojaznost itd.
Šta uzrokuje nizak nivo glukoze (hipoglikemiju) i kako se tretira?
Nizak nivo glukoze je česta pojava kod dijabetičara na insulinu, osoba koje su imale velike stresove, operacije želuca, pankreasa, kod osoba koje se hrane nezdravo, kao i kod osoba koje sprovode česte dijete gladovanja. Kod hipoglikemije, koja je takođe veoma opasna, nagli pad šećera u krvi može da izazove konfuziju, preznojavanje, zamagljenost vida, poremećaj govora, gubitak svesti, srčani ili moždani udar.
Prva pomoć kod hipoglikemije je trenutno podizanje šećera u krvi unosom ugljenih hidrata (čokolada, sok, med, šećer rastvoren u vodi…). Kod ozbiljnijih stanja, koriste se intravenski rastvori glukoze.
Kakva je veza između glukoze u krvi i dijabetesa??
Kada se nivo glukoze u krvi poveća (naročito nakon obroka), pankreas počne da izlučuje insulin, koji pomaže ćelijama da preuzmu molekule glukoze i na taj način obezbede neophodnu energiju. Kada insulin snizi nivo glukoze u krvi, smanjuje se i njegovo lučenje iz pankreasa, kada dolazi do stabilizacije nivoa šećera u krvi.
Međutim, ukoliko pankreas ne može da proizvede dovoljno insulina, ćelije ne mogu da preuzmu molekule glukoze, pa oni ostaju povišeni u krvotoku. Kako bi nadoknadile izgubljenu energiju, ćelije „šalju signal“ da im je potrebna dodatna energija i aktiviraju jetru koja rezerve glikogena pretvara u glukozu, koja opet dospeva u krvotok. Ako se insulin ne izlučuje u krvi, dodatna oslobođena glukoza opet ne dolazi do ćelija. Vremenom, takvo stanje dovodi do pojave dijabetesa.
Koncentracija glukoze u krvi odnosi se na nivo šećera u krvi, koji i kod zdravih osoba varira tokom dana, kao i pre i posle jela. Iz tog razloga, vrednosti šećera u krvi ujutru, pre konzumiranja bilo kakve hrane ili pića i gladovanja od minimum 8 sati prethodnog dana, daju najrelevantnije naznake o tome da li neka osoba ima problema sa glukozom ili ne.
Nije svaka hiperglikemija znak da osoba ima dijabetes. Ukoliko rezultati testiranja pokažu da nivo glukoze varira između 6 i 7 mmol/l, takva osoba ima poremećaj metabolizma, tj. stanje poznato kao predijabetes. Vrednosti između 7 i 11 mmol/l ukazuju na intoleranciju na glukozu, su vrednosti glukoze preko 11 mmol/l jasan znak da je osoba razvila dijabetes.
Na koji način trudnoća utiče na nivo glukoze u krvi?
Zahvaljujući pojačanom uticaju hormona, trudnoća je zaista posebno stanje. Trudnice mogu razviti dva oblika dijabetesa – predgestacijski, tj. hronični dijabetes (sa kojim ulaze u trudnoću) i gestacijski (javlja se u trudnoći). Osim hormona, postoje određeni faktori rizika koji povećavaju mogućnost povećanja nivoa glukoze u trudnoći:
- Starost trudnice preko 30 godina
- Gojaznost
- Nasledne predispozicije
- Prethodne trudnoće su praćene dijabetesom
- Sindrom policističnih jajnika
- Pojava hipertenzije pre trudnoće
- Konzumiranje cigareta
- Rizična trudnoća, koja mora da se održava strogim mirovanjem itd.
Šta je gestacijski dijabetes i kako se tretira?
Gestacijski ili trudnički dijabetes ispoljava se kao smanjena tolerancija na glukozu tokom perioda trudnoće. Najčešće se ispoljava između 24. i 28. nedelje trudnoće, a šest nedelja nakon porođaja nestaje (kada se hormoni vrate u normalan nivo).
Svim trudnicama se u okviru redovnih kontrolnih pregleda savetuje da odrade OGTT test, koji će pokazati da li postoji problem gestacijskog dijabetesa, radi uspostavljanja adekvatne terapije. Ukoliko se zanemare signali koji prate dijabetes u trudnoći, može doći do brojnih komplikacija –prevremeni porođaj, preeklampsija (povišeni krvni pritisak), beba velike porođajne težine itd.
Kako ishrana utiče na nivo glukoze u krvi? Koja hrana pomaže održavanju stabilnog nivoa glukoze?
Jasno je da je promena načina života i ishrane obavezna stavka svih osoba koje boluju od dijabetesa ili imaju problema sa hiperglikemijom. Pravilna i redovna ishrana (3 do 5 obroka dnevno) ima veliki značaj u regulaciji nivoa glukoze u krvi, a to podrazumeva potpuno izbacivanje prostih i brzih šećera iz upotrebe (slatkiši, čokolade, gazirani i zaslađeni sokovi, testa iz pekare, brza hrana itd.). Ugljene hidrate trebalo bi unositi preko integralnih žitarica, jer su one bogate vlaknima koja sporo oslobađaju šećer u krvotok i omogućuju njegovu izbalansiranost. Najkorisnije namirnice su sveže voće (ono sa nižim glikemijskim indeksom – jabuke, borovnice, maline, jagode, kupine, ribizle, a izbegavati lubenice, banane, grožđe, ananas iz konzerve itd.), zatim povrće (paprika, spanać, kupus, rotkvice, luk, pečurke, đumbir, krastavci, tikvice itd.), mahunarke, maslinovo ulje, određena vrsta mesa (piletina, ćuretina i riba bez dodatnih masnoća), uz unos dovoljne količine tečnosti.
Uticaj fizičke aktivnosti na nivo glukoze u krvi
Smatra se da svakodnevna aktivnost u trajanju od 30 do 60 minuta, kao što je šetnja, trčanje, plivanje, rad u bašti, ples ili bavljenje nekim sportom je preporuka koju bi trebalo uvrstiti u svakodnevne navike. Umerena fizička aktivnost je odličan način da smršate i rešite se suvišnih kilograma, smanjite stres, usporite rad srca, a time i regulišete nivo šećera u krvi.