Šta su hormoni?

Hormoni su hemijske supstance čija je primarna uloga prenos vitalnih informacija udaljenim ćelijama putem krvi.

Predstavljaju produkt sekrecije endokrinih žlezda. Hormoni dospevaju krvotokom do ciljnih tkiva i organa. Svaki hormon u organizmu ima svoju specifičnu funkciju, i nosilac je ključne poruke određenoj ciljnoj grupi ćelija.

Hormoni su odgovorni za kontrolu i balansiranje gotovo svih procesa u organizmu. Oni utiču na rast, razvoj, metabolizam, apetit, san, plodnost i seksualni nagon, kontrolišu naše raspoloženje i određuju kako se nosimo sa stresom.

Laboratorijske analize hormona

Laboratorijsko testiranje hormona i endokrinološki pregled predstavljaju najbolji način da utvrdite da li postoji hormonski disbalans u kojem nivoi hormona mogu negativno uticati na vaše zdravlje.

U laboratoriji Labomedica možete uraditi sve potrebne laboratorijske analize hormona.

Za konsultacije, pitanja i zakazivanje termina – naše stručno osoblje Vam stoji na raspolaganju putem telefona ili e-maila.

Rezultate svih analiza dobijate istog dana – putem e-maila ili lično u prostorijama naše laboratorije.

Hormoni štitne žlezde

Lista dostupnih laboratorijskih analiza i cena za hormone štitne žlezde u laboratoriji Labomedica su:

Paketi laboratorijskih analiza hormona štitne žlezde na popustu:

Popust na paket analiza 3 hormona štitne žlezde ili endokrinološki paket Plus možete iskoristiti u laboratoriji Labomedica na adresi Bulevar Kralja Aleksandra 193a.

Za više informacija i zakazivanje termina, možete nas kontaktirati putem telefona na: +381 11 30 88 304 ili +381 66 11 12 16.

Pročitajte više o hormonima štitne žlezde, pripremi za laboratorijske analize, cenama usluga i popustima na pakete laboratorijskih usluga.

Hormoni hipofize

U laboratoriji Labomedica su Vam dostupni sledeći testovi za hormone hipofize:

Za sva pitanja, konsultacije, pravilnu pripremu i zakazivanje termina testiranja – stručno osoblje poliklinike i laboratorije Labomedica Vam stoji na raspolaganju putem e-maila i telefona +381 11 30 88 304 ili +381 66 11 12 16.

Polni hormoni

Polni hormoni spadaju u sterioidnu grupu hormona, i dele se na:

• muške polne hormone (androgeni hormoni)
• ženske polne hormone (estrogeni hormoni i progesteron)

U androgene hormone spadaju: testosteron, dihidroepiandrosteron (DHEA) i dihidrotestosteron (DHT).

U estrogene spadaju: estradiol (najjači i najvažniji estrogen), estron i estriol. Sekreciju estrogenih hormona regulišu luteinizirajući hormon (LH), folikostimulišući hormon (FSH) i prolaktin.

Listu dostupnih laboratorijskih analiza polnih hormona u laboratoriji Labomedica možete videti u nastavku:

Paket laboratorijskih analiza ženskih polnih hormona sa popustom (LH, FSH i Estradiol):

Za konsultacije, sva Vaša pitanja i zakazivanje termina testiranja, stručno osoblje Labomedice Vam stoji na raspolaganju putem telefona: +381 11 308 8304 i +381 66 11 12 16.

Potrebna testiranja možete obaviti u terminu koji Vama odgovara, a rezultate svih laboratorijskih analiza dobijate istog dana.

Hormoni nadbubrežne žlezde

Cene laboratorijskih analiza hormona nadbubrežne žlezde koje možete uraditi u laboratoriji Labomedica su:

Hormon trudnoće

Beta hCG hormon je poznat i kao hormon trudnoće. Određivanje koncentracije vrednosti Beta hCG hormona u krvi je od izuzetne važnosti prilikom ranog utvrđivanja trudnoće. Ovaj hormon se može analizirati i u svojstvu tumor markera, prilikom sumnji na određene vrste karcinoma. Pročitajte više o Beta hCG kao hormonu trudnoće i tumor markeru.

Za sva pitanja, konsultacije i zakazivanje termina testiranja, kontaktirajte nas putem e-maila ili na telefone: +381 11 308 8304 i +381 66 11 12 16.

Endokrine žlezde i hormoni čoveka

Kod ljudi je identifikovano preko 50 hormona. Hormoni deluju kao „hemijski glasnici“ koji se transportuju krvotokom, kako bi delovali na udaljene organe ljudskog tela. Iako hormoni dospevaju u sve delove tela, na njih reaguju samo ciljne ćelije opremljene receptorima.

Endokrine žlezde se nalaze po celom telu, a najvažnije uključuju:

• Hipotalamus – hipotalamus povezuje naš nervni i endokrini sistem u jednu funkcionalnu celinu.
  
• Hipofiza – Hipofiza prima signale iz hipotalamusa. Hipofiza ima dva režnja zadnji i prednji. Zadnji režanj hipofize luči hormone koje proizvodi hipotalamus. Prednji režanj hipozife produkuje sopstvene hormone od kojih nekoliko deluje na druge endokrine žlezde.
  
• Epifiza – kontroliše cirkadijalni ritam čoveka.
  
• Štitna žlezda – hormoni štitne žlezde imaju su ključni za normalan razvoj i regulaciju metabolizma.
  
• Paraštitna žlezda – hormoni paratireoidne žlezde imaju značaj u kontroli metabolizma kalcijuma u organizmu.
  
• Timus – timus ima važnu ulogu u kontroli adaptivnog imunog sistema.
  
• Pankreas – Pankreas je odgovoran za proizvodnju glukagona i insulina. Hormoni pankreasa pomažu u regulisanju koncentracije glukoze (sećera) u krvi.
  
• Nadbubrežna žlezda – proizvodi hormone kao odgovor na stres i regulišu krvni pritisak, metabolizam glukoze i ravnotežu soli i vode u telu. Hormoni nadbubrežne žlezde se luče iz korteksa i medule.
  
• Gonade (jajnici (kod žena) i testisi (kod muškaraca)) – Muške reproduktivne gonade (testisi) i ženske reproduktivne gonade (jajnici) proizvode steroidne hormone koji utiču na rast, razvoj i regulišu reproduktivne cikluse i ponašanje. Glavne kategorije gonadnih steroidnih hormona su: androgeni, estrogeni i progestini. Svi su zastupljeni i kod muškaraca i kod žena, ali na različitim nivoima.
  
• Placenta (tokom trudnoće) – produkuje Beta hCG hormon. Vrednosti Beta hCG hormona su značajan parametar u utvrđivanju toka trudnoće.

Kako deluju hormoni?

Hormoni se transportuju putem krvotoka od endokrine žlezde (koja ih produkuje) do ciljne ćelije u organizmu (receptora), pa se stoga nazivaju i „hemijskim glasnicima„.

U ljudskom telu, hormoni se koriste za dve vrste komunikacije:

• Komunikaciju između dve endokrine žlezde – pri čemu jedna endokrina žlezda oslobađa hormon koji stimuliše drugu ciljnu endokrinu žlezdu da promeni nivoe hormona koje oslobađa (npr. hipofiza – endokrina žlezda)
• Komunikaciju između endokrine žlezde i ciljnog organa – pri čemu jedna endokrina žlezda stimuliše ciljni organ (npr. pankreas oslobađa insulin koji uzrokuje da mišićne i masne ćelije preuzimaju glukozu iz krvi)

Kako se hormoni oslobađaju u krvotok i prenose se po celom organizmu, mogu ove vrste komunikacije vršiti na više različitih receptora. Složena interakcija između endokrinih žlezda, hormona i receptora na koji hormoni deluju se naziva endokrini sistem.

Endokrini sistem posredstvom hormona kontroliše i koordiniše regulaciju različitih fizioloških procesa uključujući rast, metabolizam, apetit, pubertet, plodnost, rad drugih endokrinih žlezda, san, stres i uticaj na raspoloženje.

Hormonski disbalans

Hormonski disbalans (hormonski poremećaj) predstavlja poremećaj u proizvodnji hormona koji može biti uzrokovan problemom u radu jedne ili više endokrinih žlezda istovremeno.

Hormonski disbalans se može manifestovati:

• nedostatkom ili smanjenom produkcijom hormona
• povećanom produkcijom hormona

Zavisno od vrste hormona čiji disbalans u organizmu postoji, manifestuju se različiti znaci i simptomi poremećaja.

Iako postoji nekoliko životnih perioda u kojima su hormonski poremećaji česti i očekivani (npr. trudnoća ili menopauza), ovi poremećaji se mogu javiti u bilo kom trenutku života. Hormonskim disbalansima različite etiologije pored žena mogu biti pogođeni i muškarci, deca, adolescenti i starije osobe.

Pošto su hormoni i njihove funkcije toliko raznolike, ne postoji jedinstven način da se otkrije hormonski disbalans. Širok spektar simptoma može ukazivati na to da nešto nije u redu sa balansom hormona u organizmu. Ovo je jedan od razloga zašto je najbolje da se povremeno testirate, posebno kada osetite razvoj neuobičajenih simptoma.

Hormonski disbalans – simptomi

Hormonski disbalans može izazvati mnogo različitih simptoma. Neki od uobičajenih simptoma na koje bi trebalo obratiti pažnju su:

• Umor
• Neobjašnjivo povećanje ili gubitak telesne mase
• Promena učestalosti pražnjenja creva
• Osetljivost na toplotu i hladnoću
• Povećan / smanjen broj otkucaja srca
• Mišićna slabost, osetljivost, ukočenost ili bol
• Bol, ukočenost ili otok u zglobovima
• Suva koža ili kožni osip
• Istanjivanje kose
• Depresija, anksioznost ili razdražljivost
• Poteškoće sa koncentracijom
• Neobjašnjivo znojenje
• Promene u apetitu ili žeđi
• Aritmije
• Glavobolje
• Izbočine na vratu
• Podbulost u licu

Simptomi hormonskog disbalansa su uglavnom nespecifični. Posmatrajući ih izolovano, može se lako doći u zabludu, iz razloga što je zaista teško se osloniti isključivo na njih u identifikaciji hormona čiji disbalans je koren problema. Upravo iz ovog razloga utvrđivanje hormonskog statusa

Na primer, ukoliko imate problema da zaspite, možda imate nizak nivo progesterona, koji je obično zadužen da Vam pomogne da zaspite. S druge strane, visoki nivoi progesterona takođe mogu biti problematični, jer se možete osećati pospano čak i ako dovoljno odmarate.

Nizak nivo estrogena može izazvati noćno znojenje, koje u nekim situacijama može biti nepodnošljivo.

Stoga, ukoliko se borite sa bilo kojim mogućim simptomom hormonskog disbalansa – potrebno je da se testirate. Rezultati analiza će pokazati da li je hormonski disbalans osnovni uzrok simptoma koje doživljavate i pomoće Vašem lekaru u primeni dalje terapije.

Hormonski disbalans – rizici za nastanak

Faktori koji doprinose većem riziku za razvoj hormonskih disbalansa su:

• Prekomerna težina ili gojaznost
• Pušenje
• Konzumiranje prekomerne količine alkohola
• Izloženost pesticidima i toksinima
• Doživljavanje visokog nivoa stresa i hronični stres
• Nedovoljno sna

Iako uvek treba da razgovarate sa svojim lekarom ukoliko sumnjate na simptome hormonskog disbalansa, u pojedinim slučajevima je moguće uspostaviti ravnotežu i bez upotrebe lekova. Ovo je naročito značajno ukoliko je disbalans hormona uzorkovan faktorima poput dijete ili stresa. Mnogi od navedenih spoljnih faktora se lako kontrolišu, ukoliko vodite računa o svojoj ishrani, fizičkoj aktivnosti i dnevnim navikama.

Svim pacijentima poliklinike i laboratorije Labomedica dostupno je besplatno tumačenje rezultata.

Za sve konsultacije kontaktirajte nas putem telefona: +381 11 308 8304 i +381 66 11 12 16, ili nas posetite lično u prostorijama Labomedice na adresi Bulevar Kralja Aleksandra 193a.

Prirodni načini za podršku zdravim hormonima

Prestanak pušenja, umerena konzumacija alkohola i fizička aktivnost Vam može pomoći da smanjite faktore rizika koji doprinose razvoju hormonskih poremećaja.

Promena načina ishrane može poboljšati Vašu hormonsku ravnotežu. Na primer, konzumacija dovoljno proteina pomoći će Vam da kontrolišete hormon grelin koji utiče na osećaj gladi. Zamena ugljenih hidrata zdravim mastima, poput kokosovog ulja i avokada možete smanjiti prisutnost inflamacija u organizmu. Laneno seme i soja u ishrani mogu biti korisni ukoliko se borite sa niskim nivoom estrogena.

Vežbanje i fizička aktivnost je odličan način da prirodno upravljate hormonima. Hormoni poput insulina i kortizola mogu biti kontrolisani redovnom fizičkom aktivnosti.

Međutim, u nekim slučajevima, hormonski disbalansi mogu biti uzrokovani ozbiljnijim uzrocima. Stoga u slučaju sumnje na simptome ili potvrđenu dijagnozu poremećaja hormona – potrebno je da konsultujete Vašeg lekara.

Svim pacijentima laboratorije i poliklinike Labomedica dostupno je besplatno tumačenje rezultata svih laboratorijskih analiza.

Za sve informacije i zakazivanje termina testiranja kontaktirajte nas putem telefona: +381 11 308 8304 i +381 66 11 12 16.

Polikliniku i laboratoriju Labomedica možete posetiti na adresi Bulevar Kralja Aleksandra 193a (preko puta restorana Lipov lad) u Beogradu.

Radno vreme laboratorije je od 7:30 od 19:30 časova (ponedeljak – petak) i subotom od 7:30 – 15:00 časova.

---

Reference:

• Hormones and the Endocrine System, John’s Hopkins Medicine
• Hormone Imbalance And Hormone Level Testing, Health Testing Centers