Holesterol

Šta je holesterol?

Holesterol je voštana supstanca, nalik masti koju proizvodi jetra. Od vitalnog je značaja za formiranje ćelijskih membrana, vitamina D i određenih hormona u organizmu.

Organizam proizvodi gotovo sav potreban holesterol, ali pored toga on se unosi i konzumacijom hrane životinjskog porekla, kao što su žumanca, meso i sir.

Konzumiranje hrane koja sadrži velike količine masti – povećava nivo holesterola u krvi. Stanje povećane koncentracije holesterola u krvi je poznato kao visok holesterol (hiperholesterolemija ili hiperlipidemija).

Ukoliko postoji previše holesterola u krvi, on se može kombinovati sa drugim supstancama i formirati plak, koji se lepi za zidove krvnih sudova. Ovaj proces nakupljanja plaka je poznat pod nazivom ateroskleroza. Ateroskleroza dovodi do zadebljanja i očvršćavanja zidova arterija, pri čemu one postaju uske ili u potpunosti blokirane.

Plakovi otežavaju protok krvi kroz arterije, i mogu biti uzrok problema u celom telu, posebno srcu i mozgu, koji mogu biti fatalni.

U ranim fazama visok holesterol ne izaziva simptome, pa je iz tog razloga, pored zdravog načina života, vrlo bitno redovno pratiti nivoe holesterola u krvi.

U poliklinici i laboratoriji Labomedica, možete uraditi sve potrebne laboratorijske analize određivanja holesterola u krvi, a rezultate dobijate istog dana putem e-maila ili preuzimanjem lično u prostorijama laboratorije.

Analize možete uraditi bez zakazivanja, ili zakazivanjem u terminu koji Vama odgovara.

Svim pacijentima Labomedice, dostupno je besplatno tumačenje rezultata.

Iskoristite popust u laboratoriji Labomedica na biohemijske analize krvi i određivanje lipidnog statusa:

U nastavku teksta možete saznati više detalja o sledećem:

• • Kako se dijagnostikuje visok holesterol u krvi?

• • Vrste holesterola - Dobar i loš holesterol
    • • HDL holesterol
    • • LDL holesterol
    • • VLDL holesterol
    • • Non HDL holesterol

• • Određivanje holesterola u krvi

• • Holesterol - Vrednosti u krvi (ukupni, HDL, LDL, VLDL)

• • Faktori koji utiču na nivo holesterola u krvi

• • Kako smanjiti holesterol u krvi?

• • Holesterol i ishrana

Kako se dijagnostikuje visok holesterol u krvi?

U najvećem broju slučajeva, nema znakova ili simptoma da imate visok holesterol u krvi.

U cilju određivanja nivoa holesterola u krvi - koristi se laboratorijski test iz uzorka krvi.

Kada i koliko često treba da radite ovaj test zavisi od:

• • Godina starosti - starijim osobama se preporučuje češće.

• • Faktora rizika - kao što su: gojaznost, pušenje i neaktivan način života.

• • Porodične istorije hiperholesterolemije i kardiovaskularnih oboljenja.

Muškarci od 45 do 65 godina starosti, i žene od 55 do 65 godina starosti, bi trebalo redovno da urade proveru holesterola najmanje jednom godišnje.

Mlađe osobe, bez znakova i simptoma bolesti, trebalo bi redovno da kontrolišu nivo holesterola u krvi najmanje jednom u 5 godina, ili češće ukoliko je to preporuka lekara.

Holesterol u krvi - vrste

Holesterol se ne rastvara u vodi, i kao takav ne može samostalno da se transportuje putem krvi, već isključivo vezan za proteine. Lipoproteini su supstance koje predstavljaju kombinaciju masti i lipida. Oni pomažu u transportu holesterola putem krvotoka.

Postoji više različitih vrsta lipoproteina, od kojih svaki ima specifičnu svrhu:

• • HDL (High-density lipoproteins) - lipoproteini visoke gustine.

• • LDL (Low-density lipoproteins) - lipoproteini niske gustine.

• • VLDL (Very low-density lipoproteins) - lipoproteini veoma niske gustine.

Često se kao termin spominje i non HDLholesterol - non HDL je zajednički naziv za sve ostale kategorije lipoproteina izuzev HDL.

HDL holesterol

HDL holesterol je sinonim za dobar holesterol.

Šta je HDL holesterol?

HDL holesterol je uobičajeni naziv za HDL grupu lipoproteina. HDL je skraćenica za grupu lipoproteina visoke gustine (High density lipoproteins).

Ova grupa lipoproteina je odgovorna za reverzni transport holesterola iz periferne krvi do jetre. U jetri se holesterol pretvara u žučne kiseline koje se izlučuju iz creva preko bilijarnog trakta.

Praćenje vrednosti HDL holesterola u serumu je od kliničke važnosti pošto postoji obrnuta korelacija između koncentracije HDL holesterola i rizika od nastanka ateroskleroze. Stoga se HDL holesterol naziva i dobar holesterol.

Različite laboratorijske metode su dostupne za određivanje HDL holesterola (ultracentrifugiranje, elektroforeza, HPLC i metode precipitacije). Od navedenih rutinski se najčešće koristi metoda precipitacije.

U laboratoriji Labomedica možete izvršiti određivanje HDL holesterola u krvi, a rezultate analiza dobijate istog dana.

HDL holesterol - normalne (referentne) vrednosti

Normalne (referentne) vrednosti HDL holesterola iznose ≥ 1,55 mmol/L.

Osobe ženskog pola, normalno tokom celog perioda života, imaju prosečno više vrednosti HDL holesterola od muškaraca.

HDL holesterol nizak

Nizak HDL holesterol, predstavljen je smanjenom koncentracijom HDL holesterola u krvi. Nizak HDL holesterol, naročito u kombinaciji sa povećanim trigliceridima, predstavlja kardiovaskularni rizik za pacijenta.

Niske vrednosti HDL holesterola < 1,0 mmol/L se smatraju visoko rizičnim.

HDL holesterol visok

Visok HDL holesterol štiti od koronarne bolesti. Kako je uloga HDL holesterola transport holesterola iz periferne krvi do jetre, gde se višak holesterola izlučuje putem žuči - njegova uloga je protektivna. Zbog ove uloge HDL holesterol (HDL lipoproteini), su u narodu poznati i kao "dobar holesterol".

Povišenim vrednostima HDL holesterola, se smatraju sve vrednosti više od 1,55 mmol/L (> 1,55 mmol/L).

LDL holesterol

LDL holesterol je popularni sinonim za loš holesterol.

Šta je LDL holesterol?

LDL holesterol je uobičajeni naziv za LDL grupu lipoproteina. LDL je grupa lipoproteina niske gustine (Low-density lipoproteins).

LDL holesterol se smatra lošim holesterolom jer predstavlja proaterogeni lipoprotein (ima ulogu u formiranju plaka).

Stoga je laboratorijsko određivanje LDL holesterola jedan od najvažnijih parametara u cilju procene rizika razvoja kardiovaskularnih oboljenja i ciljni parametar prilikom lečenja dislipidemija.

Određivanje koncentracije LDL holesterola se vrši Friedwald-ovom formulom, za koju je potrebno odrediti koncentracije ukupnog holesterola, triglicerida i HDL holesterola.

U laboratoriji Labomedica možete uraditi sve potrebne laboratorijske analize bez zakazivanja, a rezultate dobijate istog dana.

Svim pacijentima je dostupno besplatno tumačenje rezultata analiza i ordiniranje terapije od strane našeg lekara.

Normalnim vrednostima LDL holesterola se smatraju vrednosti manje od 2,6 mmol/L krvi.

LDL holesterol nizak

Sve vrednosti LDL holesterola u krvi koje su manje od 2,6 mmol/L smatraju nižim. Niske vrednosti LDL holesterola su poželjne.

Stoga se i koncentracije niže od navedene granice smatraju optimalnom.

LDL holesterol visok

Visokim vrednostima LDL holesterola se smatraju sve koncentracije koje su veće od 2,6 mmol/L.

Povišene vrednosti LDL holesterola se mogu svrstati u sledeće grupe:

VLDL holesterol

VLDL holesterol se takođe smatra lošim holesterlom, jer i on doprinosi stvaranju plaka u arterijama.

Šta je VLDL holesterol?

VLDL predstavlja grupu lipoproteina veoma niske gustine (Very low density lipoproteins). Kao i LDL, smatra se lošim holesterolom, jer ima proaterogeni efekat.

Međutim, funkcionalno VLDL i LDL su različiti - LDL prenosi uglavnom holesterol, dok je VLDL holesterol uglavnom prenosi trigliceride putem krvi.

VLDL holesterol - normalne (referentne) vrednosti

Normalne (referentne) vrednosti VLDL holesterola su 0.1 do 1.7 mmol/L.

VLDL holesterol nizak

Kako se VLDL smatra lošim holesterolom, niske vrednosti ovog parametra se smatraju poželjnim (niže od 1.7 mmol/L).

VLDL holesterol povišen

Povišene vrednosti VLDL holesterola se smatraju sve vrednosti iznad referentnih - više od 1.7 mmol/L.

Non HDL holesterol

Šta je non HDL holesterol?

Non HDL holesterol predstavlja sav "loš" holesterol u telu koji ne nose HDL čestice. Vrednosti non HDL holesterola se dobijaju oduzimanjem HDL vrednosti holesterola od ukupne vrednosti holesterola.

Vrednosti Non HDL holesterola se koriste za procenu rizika od srčanih oboljenja, srčanog ili moždanog udara i za odlučivanje o ciljevima lečenja prilikom terapije za snižavanje holesterola u krvi.

Prednosti određivanja non HDL holesterola uključuju:

• • Meri sav "loš" holesterol koji može izazvati aterosklerozu.

• • Lako se izračunava i ne zahteva dodatne troškove i testove osim lipidnog statusa.

• • Ne zahteva uzorak natašte.

Non HDL holesterol - normalne (referentne) vrednosti

Normalni opseg vrednosti (koncentracije) non HDL holesterola u krvi iznosi od 0 do 3.37 mmol/L.

Nivoi non HDL holesterola, zajedno sa svim vrstama holesterola, mogu normalno biti povišeni tokom drugog i trećeg trimestra trudnoće.

Non HDL holesterol - povišen

Povišenim koncentracijama non HDL holesterola se smatraju sve vrednosti veće od 3.37 mmol/L.

Određivanje holesterola u krvi

Priprema pacijenta za laboratorijsku analizu

Uzimanje uzorka krvi za određivanje holesterola u krvi se vrši najčešće ujutro, natašte, najčešće nakon noćnog gladovanja u periodu od 9 do 12 sati. U skladu sa tim, priprema pacijenta najčešće zahteva post u periodu od 9 do 12 časova pre uzimanja uzorka.

Postoje slučajevi kada se uzimanje uzorka za test holesterola radi bez posta, i ovo se najčešće primenjuje na zdravstvenim pregledima, kod osoba mlađih od 20 godina ili ljudi koji ne mogu da poste.

Svakako, poželjno je da napomenete laboratorijskom tehničaru pre uzimanja uzorka koliko vremena je prošlo od Vašeg poslednjeg obroka ili konzumacije pića koje nije voda.

Za sva dodatna pitanja oko pravilne pripreme i zakazivanje testiranja, stručno osoblje laboratorije Labomedica Vam stoji na raspolaganju putem telefona i u prostorijama laboratorije na adresi Bulevar Kralja Aleksandra 193a.

Izvođenje laboratorijske analize

Izvođenje laboratorijske analize se sastoji iz uzimanja uzorka venske krvi pacijenta, iz kojeg se zatim određuju vrednosti holesterola.

Procedura uzorkovanja najčešće traje manje od 5 minuta.

U laboratoriji Labomedica, možete uraditi sve potrebne laboratorijske analize bez čekanja. Pozovite nas i zakažite testiranje u terminu koji Vama odgovara.

Uz besplatno tumačenje laboratorijskih analiza i ordiniranje terapije od strane našeg lekara, sve rezultate dobijate istog dana.

Rezultati laboratorijske analize određivanja holesterola u krvi

U laboratoriji Labomedica laboratorijske analize određivanja holesterola iz uzorka krvi procesuiramo rutinski i svakodnevno. To znači, da rezultate svih analiza dobijate istog dana, putem e-maila ili preuzimanjem lično u prostorijama naše laboratorije.

Svim pacijentima Labomedice, ukoliko je to potrebno, pružamo i besplatno tumačenje svih laboratorijskih analiza i ordiniranje terapije od strane našeg lekara.

Za sve informacije i zakazivanje, dostupni smo Vam u periodu od 7:30 do 19:30 časova (ponedeljak - petak) i od 7:30 do 15:00 časova (subota), putem telefona +381 11 30 88 304 i u prostorijama laboratorije na adresi Bulevar Kralja Aleksandra 193a.

Holesterol vrednosti u krvi

Vrednosti holesterola u krvi se određuju laboratorijskom analizom iz uzorka krvi pacijenta i izražavaju se u jedinici mmol/L (milimolima po litru krvi).

Ukupan holesterol vrednosti

• • Normalne vrednosti ukupnog holesterola iznose od 3.10 do 5.50 mmol/L.

• • Povišene vrednosti ukupnog holesterola su sve vrednosti veće od 5.50 mmol/L.

• • Snižene vrednosti ukupnog holesterola su sve vrednosti manje od 3.10 mmol/L.

HDL holesterol vrednosti

• • Normalne vrednosti HDL holesterola iznose od 1.03 do 1.55 mmol/L.

• • Povišene vrednosti HDL holesterola su sve vrednosti veće od 1.55 mmol/L.

• • Snižene vrednosti HDL holesterola su sve vrednosti manje od 1.03 mmol/L.

LDL holesterol vrednosti

• • Normalne vrednosti LDL holesterola su od 1.55 do 4.53 mmol/L.

• • Povišene vrednosti LDL holesterola su sve vrednosti veće od 4.53 mmol/L.

• • Snižene vrednosti LDL holesterola su sve vrednosti manje od 1.55 mmol/L.

VLDL holesterol vrednosti

• • Normalne vrednosti VLDL holesterola se smatraju od 0.1 do 1.7 mmol/L.

• • Povišene vrednosti VLDL holesterola se smatraju sve vrednosti veće od 1.7 mmol/L.

• • Snižene vrednosti VLDL holesterola se smatraju sve vrednosti manje od 0.1 mmol/L.

Faktori koji utiču na nivo holesterola u krvi

Više faktora mogu uticati na nivo holestorola u krvi. Njih uključuju:

• • Ishrana - Zasićene masti, trans masti i holesterol u hrani koju unosite povećavaju nivo holesterola. Pokušajte da smanjite unos namirnica koje su bogate ovim supstancama. Ovo će Vam pomoći da smanjite nivo holesterola u krvi. Zasićene i trans masti imaju najveći uticaj na povećanje holesterola u krvi.
    

• • Gojaznost - osim što je faktor rizika za kardiovaskularna oboljenja, prekomerna težina može povećati vaše trigliceride. Smanjenje gojaznosti može pomoći u smanjenju ukupnog holesterola i triglicerida u krvi, a doprineti povećanju HDL holesterola.

• • Vežbanje - Redovna fizička aktivnost može smanjiti ukupan nivo holesterola. Pokušajte da budete fizički aktivni najmanje 30 minuta dnevno, i ovo može dugoročno doprineti smanjenju holesterola u krvi.

• • Starost i pol - Kako starimo, nivo holesterola raste. Pre menopauze žene imaju niži nivo ukupnog holesterola od muškaraca istog doba. Međutim, nakon menopauze, nivoi LDL kod žena imaju tendenciju rasta, a HDL tendenciju pada.

• • Nasleđe - Vaši geni delimično određuju koliko holesterola proizvodi Vaše telo. Visok holesterol može biti prisutan tokom generacija u porodicama i ovo stanje je poznato kao familijarna hiperholesterolemija.

Kako smanjiti holesterol u krvi?

Glavni tretmani za smanjivanje holesterola u krvi su:

• • Promena načina života
  • Lekovi

Promena načina života

Promene u zdravom načinu života koje Vam mogu pomoći da smanjite ili kontrolišite holesterol u krvi uključuju:

• • Ishrana zdrava za srce

• • Redovna fizička aktivnost - svako od nas treba da ima redovnu fizičku aktivnost (bar 30 minuta dnevno).

• • Upravljanje telesnom težinom - gubitak prekomerne težine može doprineti smanjenju lošeg holesterola.

• • Upravljanje stresom - istraživanja pokazuju da hronični stres može uzrokovati porast LDL holesterola.

• • Prestanak pušenja - povećava HDL holesterol koji utiče na uklanjanje lošeg holesterola iz krvnih sudova.

Lekovi za holesterol

Za neke ljude promena načina života često dovoljno ne snižava vrednosti holesterola. U tim situacijama je neophodna terapija lekovima za snižavanje holesterola u krvi.

Postoji nekoliko vrsta lekova za snižavanje holesterola, koji deluju na različite načine i mogu imati različite neželjene efekte. Stoga, potrebno je da se uvek konsultujete sa lekarom koji lek je najbolji za vas.

Svim pacijentima laboratorije i poliklinike Labomedica, dostupno je besplatno tumačenje rezultata i ordiniranje terapije od strane našeg lekara.

Napomena: Čak i ukoliko uzimate lekove za snižavanje holesterola, i dalje morate da nastavite sa promenama načina života, kako bi efekti terapije bili adekvatni.

Holesterol i ishrana

Pravilna ishrana je važan faktor u procesu smanjivanja holesterola u krvi.

Terapijska dijeta za smanjivanje holesterola u krvi preporučuje da:

• • Birajte zdravije masti - U okviru dijete trebali biste ograničiti unos ukupnih masti i zasićenih masti. Najviše od 25-35% vaših dnevnih kalorija treba da potiče od dijetetskih masti, a manje od 7% dnevnih kalorija od zasićenih masti.
    
    Zasićene masti su loše masti jer podižu nivo LDL holesterola više od bilo čega drugog u Vašoj ishrani! Nalaze se u životinjskom mesu, mlečnim proizvodima, čokoladi, pekarskim proizvodima, prerađenoj i prženoj hrani.
    
    Trans masti su još jedna vrsta loših masti. Mogu povećati LDL i sniziti HDL (dobar holesterol). Trans masti se uglavnom nalaze u hrani napravljenoj od hidrogenizovanih ulja i masti (kao što su pomfrit, krekeri i margarin).
    
    Zasićene i trans masti zamenite u ishrani sa nemasnim mesom, orašastim plodovima i nezasićenim uljima (maslinovo, od repice ili šafranike).
  • Ograničite unos hrane bogate holesterolom - ukoliko pokušavate da smanjite holesterol u krvi - konzumirajte ga manje. Preporuka je da unosite manje od 200 mg dnevno.
    Namirnice životinjskog porekla koje su bogate holesterolom i čiji unos bi trebalo ograničiti su: žumanca, meso jetre, iznutrice i mlečni proizvodi od punomasnog mleka.
  • Povećajte unos rastvorljivih vlakana - hrana bogata rastvorljivim vlaknima pomaže u sprečavanju Vašeg digestivnog sistema da apsorbuje holesterol. U hranu bogatu vlaknima spadaju: žitarice od celog zrna - ovsena kaša i ovsene mekinje; voće - jabuke, banane, pomorandže, kruške i suve šljive; mahunarke - pasulj, sočivo i grašak.
  • Jedite puno voća i povrća - voće i povrće sadrži važna jedinjenja koja se nazivaju biljni steroli, koji deluju kao rastvorljiva vlakna koja snižavaju holesterol.
  • Povećajte unos omega-3 masnih kiselina - Omega-3 masne kiseline ne mogu smanjiti nivo LDL-a, ali mogu pomoći da podignete nivo dobrog holesterola (HDL). Takođe, doprineće zaštiti od stvaranja krvnih ugrušaka i smanjiti rizik od srčanog udara.
    Dobar izvor omega-3 masnih kiselina je riba: losos, tunjevina (sveža i konzervirana) i skuša. Pokušajte da uvrstite ovu ribu u ishranu bar 2 puta nedeljno.
  • Ograničite unos soli - U dijeti je poželjno da ograničite unos natrijuma (soli) koju dnevno unosite na ne više od 2.300 mg (maksimalno do 1 kafena kašičica soli).
    Ovo uključuje svu so koju unosite - bilo da je dodata tokom ili nakon kuvanja, ili je već prisutna u prehrambenim proizvodima.
    Ograničavanje unosa soli neće smanjiti Vaš holesterol, ali može smanjiti rizik od kardiovaskularnih bolesti i doprineti snižavanju krvnog pritiska.
    Unos natrijuma možete smanjiti tako što ćete birati hranu i začine sa manje soli i "bez soli".
  • Ograničite unos alkohola - Konzumacijom alkohola unosite dodatne kalorije, koje mogu rezultovati prekomernom telesnom težinom. Prekomerna telesna težina može povećati Vaš LDL, i sniziti HDL.
    Pored ovoga, previše alkohola povećava rizik od srčanih oboljenja jer podiže krvni pritisak i nivo triglicerida.
  • Oznake nutritivne vrednosti mogu vam pomoći da shvatite koliko masti, zasićenih masti, holesterola, vlakana i natrijuma ima u hrani koju kupujete.

Reference:

• • Medline.gov : Cholesterol

• • Cleveland Clinic: Cholesterol Numbers and What Do They Mean?