Mikoplazma je veoma česta polno prenosiva bolest ili urinarna infekcija uzrokovana mikrorganizmima koji imaju osobine bakterija i nastanjuju se u uretri ili reproduktivnom sistemu.
Mikoplazma je zapravo grupa bakterija koju čini više od 70 različitih vrsta. Mycoplasma hominis, Mycoplasma genitalium i Ureaplasma ureticulum samo su neke od onih čije je prisustvo u ljudskom organizmu utvrđeno, a za koje je ustanovljeno da izazivaju brojne bolesti i infekcije. Mycoplasma Mikoplazma hominis i Mycoplasma genitalium su uslovno patogene bakterije jer su sastavni deo fiziološke flore donjeg genitalnog trakta žena i u određenim uslovima mogu prouzrokovati infekciju i preneti se polnim putem. Odlikuju se velikom antigenskom različitošću uz mnoštvo serotipova, te je uspostavljanje trajnog imuniteta gotovo nemoguće. Upravo zbog toga infekcije mikoplazmama su vrlo česte i uporne.
Mikoplazma hominis
Mikoplazma hominis je vrsta mikoplazme koja je najčešće (u odnosu na ostale mikoplazme) uključena u polne infekcije žena. Takođe može uzrokovati infekcije novorođenčadi i infekcije van genitalija, pogotovo kod osoba sa oslabljenim imunitetom. Mikoplazma hominis se, kao i ureaplazma, često nalazi u vagini i može dovesti do infekcije muškog i ženskog genitalnog trakta. Mycoplasma hominis često se nalazi u vagini i može izazvati infekcije ženskog i muškog genitalnog trakta, infekcije novorođenčadi i ekstragenitalne infekcije osoba sa narušenim imunitetom. Ima je u manjoj količini i u urinarnom traktu gotovo svih osoba, ali u većoj količini uzrokuje infekciju koja se prenosi polnim putem.
Neke studije pokazuju da je infekcija koju uzrokuje bakterija Mycoplasma genitalium nadmašila gonoreju po broju obolelih, tako da je sada postala treća najzastupljenija polna bolest među mladima. Mycoplasma genitalium bi mogla da bude polno prenosiva bakterija, koja je, pored hlamidije, glavni uzročnik nespecifičnog uretritisa (bilo koji uretritis koji ne izaziva bakterija gonoreje) kod muškaraca. Kod žena se često pronalaze u kombinaciji sa bakterijskom vaginozom, a infekcije mikoplazmom takođe se povezuju sa cervicitisom.
Mycoplasma genitalium je, uz Chlamydiu trachomatis, glavni uzročnik nespecifičnih uretritisa kod muškaraca, dok se kod žena najčešće nalazi u sklopu bakterijske vaginoze. Ova bakterija je češće povezivana s drugim dijagnozama nego što samostalno dovodi do infekcije.
Kako se mikoplazma prenosi
Najčešće se prenosi polnim putem – prilikom nezaštićenog seksualnog odnosa, međutim, do infekcije može doći i preko peškira, posteljine, u dodiru sa tuđim vešom, u kozmetičkim salonima i solarijumima. Takođe, i novorođenče se može inficirati prolaskom kroz porođajni kanal zaražene majke, a ta neonatalna infekcija uglavnom je prolazna.
U rizične grupe spadaju adolescenti, kod kojih je infekcija mikoplazmama najčešća, osobe sa oslabljenim imunitetom – dijabetičari, zatim nakon transplantacije organa, hemoterapije, osobe zaražene HIV-om i ostali.
Koji su simptomi mikoplazme
Većina infekcija Mycoplasmom genitalium nema simptoma (asimptomatične su). Međutim, s vremenom, usled povećanja njihovog broja i slabljenja imunog sistema, ona može izazvati određene infekcije. Takođe, može doći do pojave simptoma koji mogu biti nalik simptomima ostalih polno prenosivih bolesti (uključujući hlamidiju i gonoreju), pa se mogu lako zameniti s njima.
Mycoplasma genitalium izaziva polno prenosive bolesti, a simptomi su slični simptomima ostalih bakterijskih polnih bolesti.
Simptomi mikoplazme kod žena
Većina slučajeva nema simptome, ali ukoliko postoje, to su najčešće:
- vaginalni svrab
- peckanje prilikom mokrenja
- bol za vreme seksualnog odnosa
Infekcija mikoplazmom takođe se povezuje sa bakterijskom vaginozom. Ukoliko se radi o infekcijama bez simptoma, kod kojih je neznatno pojačan vaginalni sekret, mikoplazme se najčešće dokazuju iz brisa vagine, dok se retko nalaze u brisu grlića materice ili uretre.
Simptomi mikoplazme kod muškaraca
Kao i kod žena, najveći broj slučajeva nema nikakve simptome, a ako postoje, to su:
- sekret iz uretre (penisa)
- peckanje prilikom mokrenja
- bol i oticanje zglobova (artritis)
Mikoplazma je najčešći uzrok nehlamidijalnog negonokoknog uretritisa kod muškaraca.
Kako se radi test na mikoplazmu
Dijagnoza se postavlja tako što se ove bakterije izoluju iz briseva grlića materice ili uretre i identifikuju se nakon kultivisanja na čvrstim i tečnim hranljivim podlogama ili detekcijom antitela. U našoj laboratoriji se dobija antibiogram sa 10 antibiotika, na osnovu kojeg se ordinira odgovarajuća terapija.
Kako se leči mikoplazma
Mycoplasma genitalium obično se leči kao nespecifični uretritis ili bakterijska vaginoza, pošto je direktnu dijagnozu infekcije bakterijom veoma teško postaviti. U oba slučaja, infekcija se leči antibioticima, a i partner se mora lečiti istovremeno. Za vreme terapije preporučuje se apstinencija – uzdržavanje od seksualnog odnosa, kako ne bi došlo do reinfekcije. Takođe treba izbegavati hemijske iritanse, šampone, tampone i slično.
Šta mikoplazma može izazvati ako se ne leči
Mikoplazma genitalium dovodi se u vezu sa zapaljenjem male karlice kod žena, koje nastaje zbog širenja infekcije na gornji deo genitalnog trakta žene – matericu, jajovode i jajnike. Simptomi su bolovi, napetost u donjem delu stomaka i leđima. Mogu se javiti i mučnina, povraćanje i povišena temperatura. Česta posledica upale materice su neplodnost, vanmaterična trudnoća i spontani pobačaji.
Takođe je povezana sa endometritisom (infekcija zapaljenja sluzokože materice) i prevremenim porođajem. Infekcija jajovoda mikoplazmom može se završiti stvaranjem priraslica, sužavanjem jajovoda, „slepljivanjem“ i „paralisanjem“ fimbrijalnog aparata jajovoda, čineći ga poptuno nefunkcionalnim, a da propustljivost jajovoda za tečnost (kontrast pri HSG snimanju) bude potpuno očuvana.
Kako sprečiti nastanak bolesti
I u ovom slučaju konstantna upotreba kondoma znatno smanjuje rizik od infekcije mikoplazmom. Osim toga, njihovo korišćenje je od izuzetne važnosti jer pružaju efikasnu zaštitu od drugih veoma raširenih polnih bolesti, kao što su gonoreja i hlamidija. Za seksualno aktivnu osobu ne postoji apsolutno siguran način na koji može izbeći ovu vrstu polno prenosive bolesti. U principu, sve što narušava pH vagine i bakterijsku ravnotežu vagine može dovesti do infekcije.