Kreatinin i urea – koje su razlike navedenih biohemijskih parametara, značenje njihovog odnosa i kako se koriste u proceni funkcije bubrega
Zašto je kreatinin važan za čovekov organizam?
Kreatinin predstavlja jedan od osnovnih laboratorijskih parametara, kojim se procenjuje pravilan rad bubrega. Za stvaranje kreatinina zaslužni su naši mišići, koji ga konstantno proizvode u okviru metaboličkih procesa. Na taj način, kreatinin predstavlja sporedni proizvod metabolizma, koji putem krvi dospeva do bubrega i njihovom filtracijom u potpunosti se izbacuje iz organizma, preko urina.
Iz tog razloga, količina kreatinina u krvi može se uzeti kao siguran pokazatelj da li bubrezi rade kako treba. Postoji i drugi način provere kreatinina, a to je putem urina.
Tendencija učestalog javljanja bubrežnih infekcija karakteristična je za starija lica, osoba koje boluju od dijabetesa, visokog krvnog pritiska, osoba koje imaju naslednu crtu određenih bubrežnih bolesti ili osoba koje koriste određene lekove koji utiču na rad bubrega (cimetidin, nesteroidni antiinflamatorni lekovi, hemoterapijski lekovi, cefalosporin).
Ukoliko osećate simptome kao što su oslabljen apetit, konstantan umor, oticanje u predelu oko očiju, u zglobovima i stopalima, grčeve u mišićima, imate učestalo i bolno mokrenje, pojavu krvi u urinu i slično, trebalo bi da se javite svom doktoru, koji će vas uputiti na dalje preglede.
Biohemijska analiza krvi
Glukoza, Kompletni Lipidogram, Urea, Kreatinin, Gvozđe, Ukupni bilirubin, AST, ALT, GGT
Analiza krvi i urina
Kompletna krvna slika sa leukocitarnom formulom, Urea, Kreatinin, Gvozđe, Glukoza, Kompletni Lipidogram, AST, ALT, Urin mikroskopski sediment
Analiza krvi i urina za trudnice
Kompletna krvna slika sa leukocitarnom formulom, Urea, Kreatinin, Gvozđe, Glukoza, Urin mikroskopski sediment
Analiza hormona štitne žlezde Premium
TSH, FT3, FT4, Kompletna krvna slika sa leukocitarnom formulom, Glukoza, kompletan lipidni status, AST, ALT, Urea, Kreatinin, Gvožđe
Kardiološki Sistematski pregled sa laboratorijskim analizama
Kardiološki pregled, ultrazvuk srca, EKG nalaz + analize: KKS, Se, CRP, D-dimer, HbA1c, Glu, Lipidni status, Urea, Kreatinin, AST, ALT, CK, LDH, Fe, Feritin, TSH, fT3, fT4
Normalne vrednosti kreatinina u krvi i šta znači njegov povišen ili snižen nivo?
Univerzalne normalne vrednosti kreatinina iznose:
Za decu:
- 30 – 70 μmol/l – do 3 godine starosti
- 50 – 100 μmol/l – od 3 do 18 godina starosti
Za odrasle:
- 60 – 110 μmol/l – kod žena
- 90 – 103 μmol/l – kod muškaraca
Ukoliko je funkcija bubrega normalna, nivo kreatinina u krvi će biti konstantan i u okvirima navedenih referentnih vrednosti. Važno je napomenuti da rezultate ne tumačite sami, već zajedno sa svojim lekarom.
Trebalo bi uzeti u obzir i da vrednosti kreatinina zavise od mnogih faktora, uključujući starost, pol, telesnu težinu, stepen uhranjenosti, mišićnu konstituciju, vežbanje, pa čak i operativne zahvate koji obuhvataju amputaciju udova. Tako, vrednosti kreatinina će biti niži kod male dece u odnosu na vrednosti kod odraslih ili vrednosti kod žena u odnosu na muškarce. Ukoliko se neka osoba profesionalno bavi sportom ili je u proteklom periodu bila fizički aktivnija, nivo kreatinina u krvi će biti povišen. Uzimanje suplementacije kreatina prilikom vežbanja takođe će pokazati njegove povišene vrednosti. To važi i za osobe koje ne unose dovoljno tečnosti, kada obično dolazi do dehidratacije, kao i za osobe kojima u ishrani dominiraju proteini. Međutim, sve su to trenutna stanja organizma, koja ne bi trebalo zanemariti prilikom analize.
Laboratorijske analize za kretinin i ureu
Povišen nivo kreatinina
Povišen nivo kreatinina može biti pokazatelj ozbiljnih oboljenja – bubrežne infekcije, akutnog ili hroničnog zastoja rada bubrega, dijabetesa, hipertenzije, srčanih oboljenja, upale prostate kod muškaraca, gihta, opstrukcije urinarnog trakta.
Sniženi nivo kreatinina
Sniženi nivo kreatinina u krvi uglavnom se javlja kod starijih osoba, usled postepenog gubitka mišićne mase, ali i kod dece i ljudi koji imaju smanjen unos proteina. Niske vrednosti kreatinina mogu biti znak i ozbiljne pothranjenosti (kod ljudi koji su u terminalnoj fazi maligniteta ili ciroze jetre). Takođe, žene tokom trudnoće imaju snižen nivo kreatinina, zbog veće količine tečnosti u orga§nizmu.
Ipak, da bi se detaljno utvrdio problem, analiza krvi nije dovoljna da isključi određene infekcije ili bubrežna oštećenja. Za detaljnije analize, lekar će vas uputiti na dalja ispitivanja.
Kako proveriti nivo kreatinina i uree u krvi i da li je potrebna posebna priprema za ovu analizu?
Provera nivoa kreatinina i uree je vrlo jednostavna i radi se u okvirima standarne biohemije. Ovi parametri su naročito važni za osobe koje imaju određene bubrežne probleme (infekcije ili oboljenja bubrega, bubrežna disfunkcija itd.).
Ukoliko niste duži period proveravali svoje zdravstveno stanje ili se zbog prirode svoje bolesti morate češće podvrgavati analizama krvi, u LaboMedica poliklinici i laboratoriji možete dobiti sve vrste usluga i pregleda koji su vam potrebni.
Posebna priprema za analizu kretinina i uree nije potrebna, tj. pripremate se kao i za svako vađenje krvi – krv se vadi ujutru iz vene, nakon min 12 sati suzdržavanja u hrani i piću (zbog tačnosti rezultata). Ukoliko uzimate određene lekove koji utiču na vrednosti kreatinina i uree, potrebno je to da istaknete lekaru. Nalazi su gotovi u toku dana.
Da li povišen ili snižen kreatinin utiče na bubrežnu funkciju? Koje su moguće komplikacije?
Da, kreatinin se može shvatiti kao pouzdani indikator bubrežnih funkcija, gde svako povećanje ili smanjenje vrednosti direktno ukazuje na neki zdravstveni problem. Ukoliko su povišene ili smanjene vrednosti trenutne, komplikacije po zdravlje ne postoje. Međutim, ukoliko dolazi do odstupanja od referentnih vrednosti duži vremenski period, jasno je da je funkcija bubrega narušena.
Tako, povišeni parametri kreatinina u krvi mogu biti znak bubrežne insuficijencije, dok kreatinin iz urina (prikupljanog 24 sata) može ukazati na početak dijabetesne nefropatije. Ipak, za uspostavljanje ovakvih dijagnoza, potrebno je znati da li se radi o osobi sa stabilnom mišićnom masom, koja je možda mlada i bavi se nekim sportom ili o starijoj osobi koja gubi na težini.
U našoj poliklinici nudimo mogućnost konsultacije i lečenja od strane naših stručnih nefrologa.
Kako se leči povišen ili snižen nivo kreatinina? Da li su potrebne promene u ishrani i koje?
Lečenje povišenog ili sniženog kreatinina obuhvata obaveznu konsultaciju kod lekara, a terapija se sprovodi u zavisnosti od uzroka koji ih izazivaju.
Povišeni nivo kreatinina koji se javlja zbog oštećenja bubrega, mora se kontrolisati lekovima i promenom životnih navika, kako ne bi došlo do daljeg oštećenja. Nažalost, u ovom slučaju, oštećenje bubrega se ne može izlečiti, ali se može držati pod kontrolom i sprečiti dalja progresija bolesti.
Promene u stilu života i načinu ishrane su obavezne i kod povišenog kreatinina uključuju konzumiranje više svežeg voća i povrća, uz redukciju mesa, ribe, jaja i mlečnih proizvoda. Iz upotrebe treba izbaciti gazirana pića i alkohol, a povećati unos vode. Takođe, potrebno je smanjiti unos soli i masti, a potpuno izbegavati slatkiše.
Sa druge strane, na niži nivo kreatinina može se uticati bavljenjem fizičke aktivnosti i dobijanjem na mišićnoj masi, kao i sprovođenjem proteinske ishrane.
Šta predstavlja urea i zašto se ona meri u krvi?
Urea predstavlja još jedan parametar bubrežne funkcije, koji se javlja kao nusproizvod u okviru metaboličkih procesa razlaganja proteina. Sintetiše se u jetri , a putem krvotoka se dalje transportuje do bubrega, koji vrše filtraciju i putem mokraće je izlučuju iz organizma. Osim putem urina, urea se izlučuje i preko creva, tj. putem stolice, kao i preko znojenja.
Merenjem količine uree u krvi zajedno za nivoom kreatinina i upoređivanjem njihovog odnosa, dobijaju se daleko preciznije informacije o aktivnosti bubrega.
Kada dolazi do povećanja ili smanjenja koncentracije uree u krvi?
Kako je urea rezultat metaboličke razgradnje belančevina u organizmu, jasno je da će njene vrednosti varirati u zavisnosti od količine proteina koje unosite ishranom, od samog procesa razgradnje proteina u organizmu, kao i od njenog izlučivanja putem urina.
Referentne vrednosti uree u krvi zavise i od starosti, pa se rezultati razlikuju kod dece i odraslih:
Za decu
- 1,43 – 6,78 mmol/l – bebe do 12 meseci
- 1,80 – 6,00 mmol/l – deca od 1 do 3 godine
- 2,50 – 6,00 mmol/l – deca od 3 do 13 godina
- 2,90 – 7,50 mmol/l – deca od 13 godina starosti
Za odrasle
- 2,80 – 8,30 mmol/l – iznad 19 godina starosti.
Ukoliko dođe do odstupanja u odnosu na normalne vrednosti, to može da bude znak ozbiljnijih bubrežnih oboljenja.
Povišena koncentracija uree u krvi
Povišena urea u krvi u najvećem broju slučajeva ukazaće na bubrežnu slabost, jer oštećeni bubrezi gube sposobnost filtracije uree iz organizma. Međutim, do povišene uree u krvi može doći i usled drugih raloga – hroničnog stresa, stanja šoka usled fizičkih trauma, dijeta koje su bazirane na proteinima, gojaznosti, visokog holesterola, ali i zbog kamena u bubregu, pojave karcinoma bubrega, krvarenja u probavnom sistemu, opstrukcije urinarnog trakta, povišenog krvnog pritiska, srčanih slabosti itd.
Snižena koncentracija uree u krvi
Snižena urea javlja se izuzetno retko. Rezultati krvi koji ukazuju na sniženu ureu, dok su ostali parametri dobri, uglavnom nemaju veći značaj i ne predstavljaju signal za uzbunu. Međutim, ako postoje i drugi simptomi, snižena urea može se javiti usled unošenja preterano velikih količina tečnosti, smanjenog unosa belančevina, dugotrajnog gladovanja, pa čak i u poslednjem trimestru u trudnoći, usled pojačane sinteze proteina. Izuzetno, niske vrednosti uree mogu ukazivati i na ozbiljna oboljenja, kao što su ciroza jetre, žutica ili celijakija.
Kako očuvati zdravlje bubrega i sprečiti dalje povećanje nivoa uree u krvi?
Da bi se sprečilo dalje povećanje količine uree u krvi, potrebno je otkriti pravi razlog narušenog zdravlja bubrega. Terapija, koju sprovodi lekar, u nekim slučajevima može uključiti i lekove, ali i promene u načinu ishrane, kao što su dijete siromašne proteinima. Ponekad, uzimanje povećane količine tečnosti može rešiti problem povišene uree u krvi.
Umeren život je najbolja prevencija i recept za očuvanje zdravlja bubrega. Povremeni pregledi kod lekara, uz umerenu fizičku aktivnost, hidriranje organizma, izbegavanje stresnih situacija i redovne i izbalansirane zdrave ishrane doneće dugoročne pozitivne rezultate vašem organizmu.