Arterijska hipertenzija je jedna od najčešćih bolesti današnjice, ali i faktor rizika za dobijanje mnogih kardiovaskularnih oboljenja. Smatra se da u našoj zemlji svaka druga osoba boluje od ove „tihe bolesti“ (po poslednjim podacima oko 47% osoba), a samo oko 34% obolelih ima postavljenu dijagnozu i prima odgovarajuću terapiju.
Obzirom da dugogodišnja hipertenzija oštećuje srce, oči, bubrege, mozak, potrebno ju je na vreme otkriti i lečiti.
Kod najvećeg broja pacijenata koji završe na dijalizi uzrok je povišen krvni pritisak. Učestalost moždanog udara je takođe velika kod hipertenzije.
Hipertenzija simptomi
U većini slučajeva, simptomi hipertenzije mogu proći neopaženo, sve dok se ne pojave ozbiljnije komplikacije. Kod sekundarne hipertenzije simptomi se mogu pojaviti brže, dok su primarne hipertenzije često asimptomatske.
Iz tog razloga je važno redovno meriti krvni pritisak, jednom godišnje ići na kardiološke preglede i preduzimati preventivne korake, kao i propisanu terapiju (ukoliko je imate), kako bi se on uspešno kontrolisao. Ukoliko postoji nasledna predispozicija, preglede je potrebno obavljati i češće.
Ipak, kod nekih ljudi mogu se javiti sledeći simptomi:
- Glavobolja (najčešće potiljačna)
- Krvarenje iz nosa
- Vrtoglavica ili nesvestica, gubitak ravnoteže
- Zamagljen vid
- Osećaj umora i opšte slabosti
- Zujanje u ušima
- Bol u grudima
- Mučnina
- Nepravilan rad srca
- Nedostatak daha itd.
Biohemijska analiza krvi
Glukoza, Kompletni Lipidogram, Urea, Kreatinin, Gvozđe, Ukupni bilirubin, AST, ALT, GGT
Kardiološki Sistematski pregled sa laboratorijskim analizama
Kardiološki pregled, ultrazvuk srca, EKG nalaz + analize: KKS, Se, CRP, D-dimer, HbA1c, Glu, Lipidni status, Urea, Kreatinin, AST, ALT, CK, LDH, Fe, Feritin, TSH, fT3, fT4
Pregledi i laboratorijske analize kod sumnje na hipertenziju: cene
Šta tačno znači imati visok pritisak (arterijsku hipertenziju)?
Imati visok krvni pritisak, odnosno arterijsku hipertenziju, znači da je pritisak krvi u arterijama viši od onoga što se prema preporukama SZO smatra normalnim. Prilikom merenja, obraća se pažnja na sistolni (gornji) i dijastolni (donji) pritisak.
Sistolni pritisak predstavlja pritisak krvi u arterijama kada srce pumpa krv u arterije. Normalne vrednosti kreću se u rasponu od 90 – 130 mmHg.
Dijastolni pritisak predstavlja pritisak krvi u arterijama kada srce odmara između otkucaja. Normalne vrednosti kreću se u rasponu od 60 – 85 mmHg.
Optimalni krvni pritisak iznosi 120/80 mmHg, dok se normalnim vrednostima smatra pritisak do 130/85 mmHg.
Vrednosti preko 140/90 mmHg ukazuju na povišeni pritisak ili hipertenziju. Što je pritisak veći, veći je i rizik od kardiovaskularnih komplikacija. Pri povišenom pritisku, srce mora raditi jače kako bi pumpalo krv kroz telo. Pojačan rad srca i konstantno visok pritisak u arterijama, vremenom mogu dovesti do oštećenja krvnih sudova, a to dalje može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema (bolesti srca, moždanog udara, oštećenja bubrega, problema sa vidom i drugim poremećajima), oštećenja organa i fatalnog ishoda.
Koji su glavni uzroci arterijske hipertenzije?
Arterijska hipertenzija prema uzrocima nastanka može biti primarna (esencijalna, idiopatska) i sekundarna.
Primarna hipertenzija javlja se u 90 % slučajeva, nastaje postepeno usled različitih faktora za koje se smatra da doprinose njenoj pojavi:
- Genetska predispozicija
- Prirodni proces starenja
- Nezdrav način života (stres, prekomerna upotreba alkohola, pušenje, fizička neaktivnost, loša ishrana, prekomeran unos soli i masti), što dovodi do ateroskleroze, odnosno zakrčenja krvnih sudova
- Oboljenja koja nisu deo kardiovaskularnog sistema (oboljenje bubrega, dijabetes).
Sekundarna arterijska hipertenzija javlja se u ostalih 10% slučajeva, nastaje brzo i dovodi do teže kliničke slike, a uzroci nastanka su pojedina oboljenja ili poremećaji:
- Urođene srčane mane
- Opstruktivna apnea
- Tumori endokrinih žlezda
- Neželjeni efekti lekova itd.
Dijagnostika i pregledi za hipertenziju u LaboMedica poliklinici i laboratoriji
Dijagnostika i pregledi za hipertenziju u LaboMedica poliklinici i laboratoriji obuhvataju niz različitih testiranja i postupaka, koji su važni za celokupnu procenu kardiovaskularnog stanja:
- Osnovni korak pri dijagnostifikovanju hipertenzije je jednostavan i podrazumeva merenje krvnog pritiska. Ipak, jedno merenje nije dovoljno da bi se ustanovio problem, već je potrebno meriti pritisak nekoliko puta tokom dana.
Takođe, kako je pritisak sklon oscilacijama i varira u zavisnosti od doba dana i usled različitih faktora (stresnih stanja, fizičkog napora i sl.), preporuka je da se krvni pritisak meri u isto vreme i opuštenoj atmosferi.
- EKG (elektrokardiogram) – ovim testiranjem beleži se električna aktivnost srca, čime se mogu otkriti znaci srčanih problema koji mogu biti povezani sa hipertenzijom.
- Ehokardiografija (ultrazvuk srca) – koristi se za vizualizaciju i dobijanje strukturnih promena u morfologiji i funkciji srca i krvnih sudova, koje su povezane sa hipertenzijom.
- Pregled bubrega – kako su bubrezi važni regulatori krvnog pritiska, testovi procene njihove funkcije su važni za identifikaciju bilo kakvih problema koji mogu doprineti hipertenziji. Oni uključuju ultrazvuk bubrega, analizu krvi (kreatinin i urea), analizu proteina u urinu itd.
- Laboratorijska analiza krvi – pruža informacije o koncentaciji holesterola, glukoze u krvi i drugih faktora koji su povezani sa hipertenzijom.
- Pregled hormonskog statusa – obavlja se u okviru endokrinološkog pregleda
- Pregled očnog dna – oftalmološki pregled koji predstavlja sastavni deo ispitivanja svake osobe sa visokim pritiskom.
Nakon pregleda, lekar će vas uputiti u načine lečenja ovog stanja i odlučiti da li je odmah potrebno uvesti terapiju lekovima ili se može pokušati sa tzv. nefarmakološkim merama regulacije hipertenzije.
Da li arterijska hipertenzija može da se izleči ili samo kontroliše?
Arterijska hipertenzija u većini slučajeva ne može se potpuno izlečiti, ali se može uspešno kontrolisati primenom odgovarajuće terapije i promenom životnih navika.
Promene životnih navika uključuju prilagođenu ishranu, redovnu fizičku aktivnost, smanjenje telesne težine, ograničavanje unosa soli i alkohola, kafe i gaziranih sokova, prestanak pušenja, a u nekim slučajevima i propisivanje lekova kao što su diuretici, beta-blokatori, ACE inhibitori ili blokatori angiotenzinskih receptora.
Svim pacijentima kojima se dijagnostikuje arterijska hipertenzija savetuje se da urade još pre uvođenja terapije 24 časovni Holter pritiska koji registruje krvni pritisak tokom 24 sata, na 30 minuta danju i na 1 sat noću. Na osnovu dobijenih vrednosti, u koje doba dana i noći ima skokove pritiska, kardiolog određuje kada i koje doze lekova pacijent treba da uzima.
Šta je dobro za visok pritisak: prevencija i kontrola
Za prevenciju i kontrolu krvnog pritiska veoma je važno promeniti dotadašnje navike i stil života kako bi se poboljšao njegov kvalitet i produžio životni vek. Evo nekoliko korisnih saveta za održavanje zdravlja srca i smanjenja rizika od hipertenzije i srčanih bolesti:
- Održavanje zdrave telesne težine
- Smenjenje unosa soli putem vode i hrane
- Izbalansirana zdrava ishrana – uključuje voće, povrće, žitarice sa celim zrnom, zdrave masti i nemasne proteine, uz smanjen unos rafinisanih ugljenih hidrata
- Prestanak pušenja, ograničenje unosa alkohola, kafe, energetskih pića i gaziranih napitaka
- Umerena i redovna fizička aktivnost – dva do tri puta nedeljno u trajanju od sat vremena (šetnja, plivanje, vožnja bicikla itd.)
- Dovoljno sna i upravljanje stresom i drugo.
Važnost redovnih kardioloških pregleda
Redovni kardiološki pregledi igraju ključnu ulogu u očuvanju zdravlja srca i krvnih sudova, kao i u prevenciji srčanih bolesti. Njihova važnost ogleda se u ranoj detekciji potencijalnih kardiovaskularnih oboljenja, proceni faktora rizika, praćenju postojećih zdravstvenih stanja, kao i pravilnoj edukaciji i savetovanju na koji način treba prilagoditi svoje potrebe i navike da bi se povećala šansa uspešnog lečenja i sprečile eventualne komplikacije.
Zato je preporuka da se prepisana terapija od strane kardiologa koristi redovno, jer je hipertenzija hronično s