Arterijska hipertenzija – Povišen krvni pritisak postoji kada je sistolni (gornji) krvni pritisak iznad 140 mmHg a dijastolni (donji) iznad 90 mmHg. Može biti povišen samo gornji ili samo donji, ali su najčešće oba povišena.
Hipertenzija je jedna od najčešćih bolesti današnjice. Potrebno ju je lečiti s obzirom da dugogodišnja hipertenzija oštećuje srce, oči, bubrege, mozak. Kod najvećeg broja pacijenata koji završe na dijalizi uzrok je povisen krvni pritisak. Učestalost moždanog udara je takođe velika kod hipertenzije.
Hipertenzija simptomi
Mogu biti mnogobrojni:
- glavobolja – najčešće potiljačna, a može biti i čeona
- nesvestica, vrtoglavica
- zujanje u ušima
- nestabilnost pri hodu
- mučnina, nagon na povraćanje
- bol u grudima
- lupanje srca
- gušenja
Dijagnoza i terapija
Pacijenti većinom sami sebi ustanove dijagnozu mereći krvni pritisak kod kuće. Kardiolog na osnovu toga može da odredi i terapiju. Pored medikamentozne terapije vazno je i sprovođenje:
- higijensko-dijetetskog režima
- smanjen unos soli
- smanjenje tezine
- povećanje fizičke aktivnosti
- smanjen unos alkohola, kafe i gaziranih napitaka
Svim pacijentima kojima se dijagnostikuje Arterijska hipertenzija savetuje se da urade još pre uvođenja terapije 24 časovni Holter pritiska koji registruje krvni pritisak tokom 24 sata, na 30 minuta danju i na 1 sat noću. Na osnovu dobijenih vrednosti, u koje doba dana i noći ima skokove pritiska, kardiolog određuje kada i koje doze lekova pacijent treba da uzima. Danas na tržistu postoji vise različitih grupa lekova:
- antagonisti kalcijuma
- beta blokatori
- ACE inhibitori
- diuretici
- AT1 blokatori
Na osnovu vrednosti TA može se odrediti jedan ili više lekova u kombinaciji. Koje lekove i koje će doze pacijent koristiti određuje kardiolog na osnovu više parametara koji su različiti za svakog pacijenta ponaosob. 24 časovni Holter pritiska treba uraditi i tokom terapije da bi se proverilo da li je određeni lek i doza leka odgovarajući.