SARAĐUJEMO SA SVIM OSIGURAVAJUĆIM KUĆAMA.

Anemija

Specifično stanje organizma poput anemije pogađa 10 % ukupne svetske populacije, kao i skoro polovinu trudnica i male dece. Anemija obično podrazumeva manji zdravstveni problem. Međutim, ukoliko se dugo ne leči, ona može izazvati ozbiljne komplikacije, poput srčanih problema ili neuroloških oštećenja. 

Anemija se ne može definisati kao samostalna bolest, već se uvek razvija iz drugih oboljenja i može poslužiti kao indikator mnogo opasnijih stanja. 

Iz tog razloga, preventivni pregledi igraju ključnu ulogu u ranom otkrivanju anemije, naročito kod osoba sa povećanim rizikom, što omogućuje ranu identifikaciju potencijalnih problema i pravovremeno lečenje. 

 

Šta je anemija?

Anemija ili malokrvnost predstavlja poremećaj koji se javlja kada telu nedostaje dovoljno zdravih eritrocita ili hemoglobina u krvi. Eritrociti ili crvena krvna zrnca sadrže protein hemoglobin, koji ima značajnu ulogu u vezivanju i prenosu kiseonika iz pluća do svih tkiva i organa, od kojih su najvažniji mozak i srce. Kada telo pati od anemije, smanjen je kapacitet crvenih krvnih zrnaca, a samim tim i hemoglobina, što dovodi do nedostatka kiseonika i pojave drugih oboljenja opasnih po život. 

Smatra se da optimalni nivo hemoglobina u krvi osobe zavisi od više faktora: starosti, pola, životnih navika (pušenje), nadmorske visine mesta prebivališta, kao i perioda trudnoće

Postoje različiti uzroci nastanka anemije, poput nedostatka gvožđa, vitamina B12 ili folne kiseline, bubrežnih oboljenja, autoimunih bolesti, genetskih poremećaja i drugih bolesti. 

Određena grupa ljudi je u povećanom riziku od malokrvnosti. Tu spadaju vegetarijanci, žene sa obilnim menstrualnim ciklusima, osobe koje boluju od hemoroida ili imaju neko unutrašnje krvarenje, dobrovoljni davaoci krvi i plazme, profesionalni sportisti, trudnice i dojilje, neuhranjene osobe itd. 

AK01

Biohemijska analiza krvi

Glukoza, Kompletni Lipidogram, Urea, Kreatinin, Gvozđe, Ukupni bilirubin, AST, ALT, GGT

-47%
1.870 din
1.000 din
AK02

Analiza krvi i urina

Kompletna krvna slika sa leukocitarnom formulom, Urea, Kreatinin, Gvozđe, Glukoza, Kompletni Lipidogram, AST, ALT, Urin mikroskopski sediment

-47%
2.270 din
1.200 din
AK03

Analiza krvi i urina za trudnice

Kompletna krvna slika sa leukocitarnom formulom, Urea, Kreatinin, Gvozđe, Glukoza, Urin mikroskopski sediment

-42%
1.370 din
800 din
AK09

Biohemijska analiza krvi-Extra

KKS+LF, CRP, Fibrinogen, Glukoza, Lipidni status (Holesterol, Trigliceridi, LDL, HDL, Faktor rizika i Index ateroskleroze), Ukupni proteini, Urea, Kreatinin, Mokraćna kiselina, Bilirubin ukupni, ALT, AST, Gama-GT, Natrijum, Kalijum, Alkalna fosfataza, Gvožđe (Fe), Sediment urina i Urinokultura.

-38%
4.640 din
2.900 din
PR01

Specijalistički pregled lekara opšte medicine

Specijalistički pregled lekara opšte medicine

-33%
3.000 din
2.000 din
PR09

Kardiološki Sistematski pregled sa laboratorijskim analizama

Kardiološki pregled, ultrazvuk srca, EKG nalaz + analize: KKS, Se, CRP, D-dimer, HbA1c, Glu, Lipidni status, Urea, Kreatinin, AST, ALT, CK, LDH, Fe, Feritin, TSH, fT3, fT4

-41%
21.700 din
12.750 din

Koji su simptomi anemije?

Simptomi anemije mogu biti brojni i varirati u zavisnosti od težine stanja, uzroka i individualnih karakteristika svake odobe. Prvi simptomi obično se javljaju mnogo pre nastanka anemije i to najčešće umor i pojačano zamaranje pri uobičajenim aktivnostima, što se ponekad prepisuje različitim stanjima. 

Važno je napomenuti da prisustvo nekog od simptoma ne mora nužno da znači anemiju. Ipak, za postavljanje precizne dijagnoze neophodna je konsultacija sa lekarom, koji će sprovesti odgovarajuće medicinske testove.  

Simptomi kod dece 

Malokrvnost kod dece je učestala pojava, pa ona u blažem obliku može proći bez ikakvih simptoma. Vremenom, kako anemija napreduje, mogu se javiti specifični znaci, poput:

  • razdražljivosti,
  • osećaja umora i slabosti (čak i nakon spavanja ili odmora), 
  • blede boje kože, 
  • nedostatka daha pri trčanju ili penjanju stepeništem
  • gubitka apetita,
  • loše koncentracije,
  • nesanice i čestih buđenja tokom noći, 
  • povećane osetljivosti na infekcije itd.

Simptomi kod odraslih

Simptomi kod odraslih takođe mogu biti različiti i varirati po intenzitetu, a najčešći znaci koju upućuju na anemiju su:

  • umor i osećaj slabosti i pada energije
  • bleda boja kože
  • nedostatak daha
  • vrtoglavica ili nesvestica
  • glavobolja
  • zujanje u ušima
  • mučnina
  • ubrzani puls 
  • osećaj hladnoće u ekstremitetima 
  • slaba cirkulacija
  • slab imunitet
  • promene u raspoloženju
  • problemi sa koncentracijom itd. 

Vrste anemije

Smatra se da postoji više od 400 vrsta anemija, koje se razlikuju prema uzročniku. Neke od njih su blage, prolazne i ne predstavljaju znak za veću zabrinutost, dok su druge ozbiljnije i hroničnog tipa. 

Većina anemija se javlja tokom života, ali postoje i određeni oblici koji su urođeni, odnosno nasledi. Prema uzrocima, anemiju možemo podeliti na sledeće vrste:

Sideropenijska anemija 

Najčešći tip malokrvnosti, koji nastaje zbog nedostatka gvožđa u organizmu, minerala koji kao sastavni deo hemoglobina učestvuje u metaboličkim procesima i pomaže u transportu kiseonika u krvi.  

Prepoznaje se po lomljivim i suvim noktima, otečenom jeziku, ispucalim usnama i uglovima oko usana, čestim infekcijama. 

Megaloblastna anemija 

Povezana je sa abnormalnom proizvodnjom eritrocita koje su veće od normalnih. Ova anemija obično je uzrokovana nedostatkom vitamina B12 ili folne kiseline, a u manjem slučaju može biti posledica naslednog ili stečenog poremećaja u sintezi DNK. Takođe, može se javiti i kao komplikacija pri davanju hemioterapije pri lečenju leukemija i tumora. 

Perniciozna anemija 

Ovaj tip anemije je najčešča megaloblastna anemija, uzrokovana slabom apsorpcijom vitamina B12, koji je važan za proizvodnju eritrocita. Loša apsorpcija ovog vitamina može biti izazvana različitim infekcijama, hirurškim uklanjanjem želuca ili creva. Pomenuta vrsta anemije dovodi do neuroloških poremećaja, sličnih demenciji. 

Mikrocitna anemija 

Karakteriše je prisutnost manjih crvenih krvnih zrnaca (mikrocita), koje imaju smanjen volumen. Uzrokovana je obično nedostatkom gvožđa, kada dolazi do smanjenja hemoglobina. 

Aplastična anemija 

Retka vrsta anemije koja je izazvana nedovoljnom proizvodnjom eritrocita u koštanoj srži. To može biti posledica oštećenja koštane srži zbog virusnih infekcija, autoimunih bolesti, izloženosti toksičnim materijama, slabe ishrane ili upotrebe određenih lekova. 

Hemolitička anemija 

Nastaje kada se eritrociti razgrađuju brže nego što organizam može da ih proizvede i zameni. Ovaj tip anemije izazivaju genetski poremećaji, autoimune bolesti, infekcije, prekomerno korišćenje antibiotika, visok krvni pritisak itd. 

Srpasta anemija 

Vrsta hemolitičke anemije, spada u grupu naslednih poremećaja koji uzrokuju deformitet eritrocita u obliku srpa ili polumeseca. Obično se prvi simptomi uočavaju kod beba posle trećeg meseca života. 

Osobe imaju manje hemoglobina, jer su njihovi eritrociti manje funkcionalni i mogu se lako zgrušavati i blokirati krvotok, što za posledicu ima manjak kiseonika u ćelijama. Posledice srpaste anemije prate bolovi, oštećenja ili prestanak rada određenih organa, moždani udari, infekcije, srčani problemi, problemi sa jetrom itd. 

Hronična anemija 

Spada u drugi najčešći tip anemije, koji je prisutan tokom dužeg razdoblja. Uglavnom se javlja kao posledica hroničnih bolesti, poput upalnih procesa, karcinoma ili hroničnih infekcija.

Svaka od ovih vrsta anemije zahteva specifičan pristup pri dijagnostifikovanju i lečenju, pa je zato važno potražiti pomoć lekara radi utvrđivanja uzroka i odgovarajućeg tretmana. 

Laboratorijske analize i pregledi za anemiju

Specijalistički pregled opšte medicine 3000 din
Folna kiselina 1100 din
Feritin 1000 din
Transferin 750 din
Saturacija transferina 700 din
Vađenje krvi 110 din
Krvna slika+LF 400 din
Ukupna cena: 7.060 din

Kako anemija utiče na trudnoću?

Anemija predstavlja učestalu pojavu u trudnoći i može imati značajan uticaj na zdravlje majke i deteta. Normalno je da tokom trudnoće, tačnije u drugom trimestru, dođe do naglog razvoja ploda i brže potrošnje majčinih rezervi gvožđa, čime može doći do anemije. Kako je gvožđe važno za distribuciju kiseonika, njegov nedostatak može da utiče na rast ploda i na funkcionisanje organa majke. 

Anemija je jedna od najčešćih komplikacija vezanih za trudnoću. Kod izražene malokrvnosti tokom trudnoće, posledice mogu osetiti i beba i majka. Ukoliko se anemija javi pri kraju trudnoće, postoji opasnost da trudnica tokom porođaja krvari mnogo više nego inače. 

Posledice koje se mogu javiti kod trudnica sa anemijom su:

  • umor i slabost
  • nedostatak daha
  • povećan rizik od komplikacija (prevremeni porođaj, niska porođajna težina deteta, komplikacije tokom trudnoće, porođaj carskim rezom)
  • povećan rizik od komplikacija za fetus (nedostatak kiseonika može uticati na rast i razvoj ploda)
  • povećan rizik od postporođajnih komplikacija (sporiji oporavak, česte infekcije)
  • potreba za transfuzijom i sl.

Kako bi se anemija rano identifikovala i adekvatno lečila, potrebno je da svaka trudnica odlazi na redovne ginekološke preglede i laboratorijska testiranja tokom prenatalnog perioda. Ukoliko se malokrvnost otkrije u ranoj fazi, lečenje se može sprovesti promenom u načinu ishrane, kao i suplementacijom gvožđa i drugih elemenata. U težim slučajevima, lečenje se može sprovodi terapijom lekovima ili transfuzijom krvi. 

Dijagnoza anemije

Dijagnoza anemije postavlja se na osnovu detaljne anamneze, fizičkog pregleda i laboratorijskih testova. 

Medicinska anamneza podrazumeva detaljan razgovor sa lekarom radi prikupljanja informacija o simptomima, prethodnim medicinskim stanjima, bolestima i operacijama, porodičnoj anamnezi, upotrebi lekova i drugim faktorima koji mogu uticati na pojavu anemije. Tokom fizilkog pregleda, lekar će proveriti prisutnost nekih simptoma malokrvnosti, kao što su boja kože, sluzokože, stanje noktiju, usne duplje, očiju, pritisak i puls, povećanu srčanu frekvenciju ili uvećanu slezinu. 

Laboratorijski testovi su ključni korak ka dijagnozi anemije. Tu spadaju:

  • Analiza kompletne krvne slike  – provera različitih parametara krvi, poput eritrocita, hemoglobina, hematokrita, veličinu i volumen crvenih krvnih zrnaca itd.
  • Dodatni testovi – obavljaju se kada rezultati krvi pokažu sumnju na određenu vrstu anemije. Tada lekar može preporučiti analizu nivoa gvožđa, feritina, transferina, vitamina B12 ili folne kiseline, kao i testove na genetske poremećaje ili testove na prisutnost antitela (ukoliko se sumnja na hemolitičku anemiju). 

Nakon što se anemija dijagnostifikuje, lekar će vam predložiti odgovarajući plan lečenja – promenu ishrane, suplementaciju, terapiju lekovima ili lečenje osnovnog uzroka malokrvnosti. U zavisnosti od uzročnika i stepena anemije, lečenje malokrvnosti može trajati nekoliko meseci.

Ishrana i anemija

Tokom lečenja anemije, ishrana, uz prepisanu terapiju, daje dobre rezultate. Takođe, unošenje raznovrsnih namirnica u svoj svakodnevni jelovnik odlična su prevencija protiv malokrvnosti. 

Hranu koju bi trebalo konzumirati su crveno meso (jagnjetina, govedina, svinjetina, piletina), iznutrice (džigerica, srca, jezici), orašasti plodovi i mahunarke, povrće (spanać, sušeni paradajz), voće i suvo voće (suvo grožđe, smokve, suve šljive, jabuke), žitarice (raž, heljda, pšenične mekinje), citrusi, pečurke itd.

Namirnice kao što su kafa, čaj, kakao, gazirana pića i alkohol, trebalo bi svesti na minimum ili potpuno izbegavati, kao i masnu, konzervisanu i prerađenu hranu i pekarske proizvode. Mlečne proizvode je poželjno jesti, ali ne u isto vreme sa namirnicama bogatim gvožđem. 

Potrebno je imati uravnotežene obroke, uvek u isto vreme i piti minimum dve litre tečnosti dnevno.  

Da li je anemija opasna?

U većini slučajeva, anemija se ispoljava u blažem obliku. Međutim, ne treba je ignorisati, jer nelečena malokrvnost može biti opasna i dovesti do teških komplikacija, poput srčanih tegoba i smetnji, neuroloških poremećaja i demencije. Osobe koje imaju teški oblik anemije koji nije dijagnostifikovan i lečen na vreme, u povećanom su riziku od otkazivanja pojedinih organa. Zbog nelečene anemije i deca mogu imati poteškoće u razvoju. 

Da li stres može uticati na anemiju?

Iako stres ne može direktno uzrokovati anemiju, intenzivno izlaganje stresnim stanjima može uticati na pojavu ili pogoršanje anemije. Indirektno, stres može uticati na pojavu malokrvnosti preko poremećaja ishrane, nedostatka sna, čestih upalnih procesa i slično. 

Specifičnosti anemije kod dece

Anemija kod dece nije retka pojava. Deca u periodu intenzivnog rasta (od šestog meseca do pete godine), brže troše gvožđe iz organizma, pa mogu razviti malokrvnost ukoliko ne unose dovoljno ovog minerala. 

Problemi koji mogu nastati kod anemične dece povezani su sa razvojem motoričkih veština i procesom učenja. Anemija može negativno uticati i na rast i razvoj deteta, kao i na veću podložnost infekcijama. Osećaj iscrpljenosti, umora i razdraženost su izraženiji kod malokrvne dece. 

Najčešći uzrok anemije jeste jednolična i nepravilna ishrana, koja je bogata prostim šećerima i mastima. U izvesvim situacijama, neke vrste anemije imaju genetsku komponentu i mogu se javiti još u ranom detinjstvu. 

Zato je važno da roditelji obrate pažnju na bilo koje simptome anemije kod svoje dece i potraže savet doktora. Rano otkrivanje i upravljanje anemijom od velike su važnosti za zdravlje i dobrobit svakog deteta. 

Anemija može imati ozbiljne posledice po zdravlje, posebno ako se ne dijagnostifikuje i pravovremeno ne leči. Stoga je neophodno naglasiti važnost rane dijagnoze i preventivnih pregleda kako bi se malokrvnost identifikovala u ranim fazama i preduzeli odgovarajući koraci u lečenju i upravljanju ovim stanjem.

Značaj redovnih pregleda

Redovni preventivni pregledi omogućuju rano prepoznavanje simptoma anemije i otkrivanje potencijalnih uzroka ili faktora rizika. U slučaju sumnje na malokrvnost, važno je zatražiti kvalifikovan medicinski savet i usluge.

Zato ne odlažite svoje tegobe i ne rizikujte da se one iskomplikuju, već još danas pokažite sebi da ste odgovorni za svoje zdravlje. 

LaboMedica poliklinika i laboratorija, zahvaljujući stručnom osoblju i korišćenju najnovije tehnologije, može vam pomoći u ranom otkrivanju, praćenju i lečenju anemije. 

Zakazivanjem pregleda i konsultacija u LaboMedica poliklinici i laboratoriji obezbedićete najbolju brigu za sebe i svoje najmilije.  

Kontakt