SARAĐUJEMO SA SVIM OSIGURAVAJUĆIM KUĆAMA.

Kortizol – Hormon stresa

Koja je osnovna uloga kortizol hormona u našem organizmu?

Kortizol predstavlja vrstu steroidnih hormona, koje produkuju nadbubrežne žlezde i pri stresnim stanjima ga osobađaju u krvotok. Ima veliku ulogu kod mnogih oboljenja i stanja, višestruko učestvujući u mnogobrojnim funkcijama u organizmu. 

Glavna uloga kortizol hormona u telu je pomoć pri regulisanju odgovora na stresne situacije. Međutim, važno je napomenuti da iako je pomenuti hormon stresa koristan u akutnim anksioznim stanjima (zajedno sa adrenalinom pomaže telu da upravlja emocionalnim i fizičkim stresom), hronični ili dugotrajni stres može imati veoma negativne efekte na zdravlje čoveka. 

AK01

Biohemijska analiza krvi

Glukoza, Kompletni Lipidogram, Urea, Kreatinin, Gvozđe, Ukupni bilirubin, AST, ALT, GGT

-47%
1.870 din
1.000 din
AK02

Analiza krvi i urina

Kompletna krvna slika sa leukocitarnom formulom, Urea, Kreatinin, Gvozđe, Glukoza, Kompletni Lipidogram, AST, ALT, Urin mikroskopski sediment

-47%
2.270 din
1.200 din
AK03

Analiza krvi i urina za trudnice

Kompletna krvna slika sa leukocitarnom formulom, Urea, Kreatinin, Gvozđe, Glukoza, Urin mikroskopski sediment

-42%
1.370 din
800 din
AK09

Biohemijska analiza krvi-Extra

KKS+LF, CRP, Fibrinogen, Glukoza, Lipidni status (Holesterol, Trigliceridi, LDL, HDL, Faktor rizika i Index ateroskleroze), Ukupni proteini, Urea, Kreatinin, Mokraćna kiselina, Bilirubin ukupni, ALT, AST, Gama-GT, Natrijum, Kalijum, Alkalna fosfataza, Gvožđe (Fe), Sediment urina i Urinokultura.

-38%
4.640 din
2.900 din

Neke od važnih uloga kortizola u organizmu su:

  • regulacija i održavanje nivoa glukoze u krvi (proces glukoneogeneze)
  • skladištenje glikogena u jetri – kortizol podstiče pretvaranje glukoze u glikogen i njegovo odlaganje u jetri, pri čemu se sprečava pojava hipoglikemije, tj. niskog šećera u krvi
  • imunološka uloga – kortizol omogućava smanjivanje upalnih procesa i uspostavljanje imunološke ravnoteže
  • uticaj na metabolizam koštanog tkiva – dugotrajno lučenje kortizola može se negativno odraziti na koštano tkivo, smanjujući gustinu kostiju i povećavajući rizik od osteoporoze
  • uticaj na aktivnosti mišićnog sistema – visok nivo kortizola u krvi može negativno uticati i na mišićnu masu i njihovu funkciju, tako što utiče na razgradnju mišića smanjujući sintezu proteina u njima. To može dovesti do smanjenja funkcionalnosti mišića i gubljenje mišićne snage.

Laboratorijske analize za prostatu

Kortizol jutro 900 din
Kortizol veče 900 din
Kortizol 900 din
Kortizol 2 900 din
Kortizol 3 900 din
Kortizol 4 900 din
Kortizol 5 900 din
Kortizol 6 900 din
Vađenje krvi 110 din
Ukupna cena: 7.310 din

Kako se radi analiza kortizola i šta znače rezultati testa?

Kortizol analiza može se određivati putem krvi, urina ili pljuvačnog uzorka (salive). Testiranje se meri najčešće putem uzorka krvi, a pomaže pri utvrđivanju pravilnog rada nadbubrežnih žlezda i hipofize. Sasvim je normalno da kortizol u krvi varira u toku dana i da se njegova koncentracija povećava ili smanjuje usled različitih spoljašnjih uticaja sredine, kao i međusobnih unutrašnjih stanja organizma. Međutim, ukoliko lekar posumnja na povećano ili smanjeno lučenje kortizola u vašem organizmu, može vam preporučiti navedeno testiranje. 

LaboMedica poliklinika i laboratorija nudi kompletne usluge određivanja hormonskog statusa kortizola, kao i različite endokrinološke analize i preglede. Pri zakazivanju testiranja, ljubazno osoblje će vam objasniti kako se radi analiza kortizola. Uzorci krvi se uzimaju iz vene, dva puta u toku dana – ujutru do 10 časova (kada je nivo kortizola najviši) i popodne posle 16 časova (kada bi nivo kortizola trebalo da bude znatno niži).

Ukoliko imate specifičan raspored odlaska na spavanje ili koristite određenu terapiju, trebalo bi da obavestite svog lekara pre testiranja. Ukoliko intenzivno trenirate, neophodno je i uzdržavanje od vežbanja 24 sata pre analize. 

Kortizol referentne vrednosti

Kako je povišen kortizol ujutru normalna pojava, smatra se da njegov nivo do 10 ujutru dostiže maksimum, pa se u periodu od 7 do 10 časova ujutru referentne vrednosti kortizola i kod muškaraca i kod žena kreću između 171 i 536 nmol/L. Popodne (između 16 i 18 časova) nivo kortizola trebalo bi da bude niži od navedenih vrednosti, a optimalan opseg iznosi između 64 i 340 nmol/L.  

Kako stres utiče na nivo kortizola u krvi?

Prilikom buđenja ujutru ili izlaganja nekoj stresnoj situaciji tokom dana, žlezda hipofiza (glavna žlezda celokupnog endokrinog sistema), šalje signal nadbubrežnim žlezdama da oslobađaju hormone adrenalin i kortizol, koji omogućuju organizmu da brzo i snažno odreaguje na određeni stresni događaj. Adrenalin utiče na ubrzavanje srčane radnje i povišenje krvnog pritiska, dajući telu dodatnu energiju, dok kortizol povećava nivo glukoze u krvi i poboljšava moždane funkcije, omogućujući bolju koncentraciju i fokusiranost. 

U normalnim uslovima, male doze navedenih hormona stresa mogu da budu čak i korisne, jer na taj način organizam reaguje na potencijalno opasne situacije i pokušava da se odbrani. 

Ipak, ako se uzme u obzir savremeni način života i svakodnevne obaveze, stres je postao sastavni deo današnjice, što dugoročno negativno utiče na pojačano lučenje kortizola i poremećaja u radu nadbubrežnih žlezda. Sve to može biti uzrok hroničnog umora i iscrpljenosti, gojaznosti, pojave depresije, rasejanosti i slabijeg pamćenja i pojave kardiovaskularnih oboljenja. 

Žene koje su tokom trudnoće izložene stresu i visokoj koncentraciji kortizola, mogu negativno uticati na zdravlje novorođenčeta (povećana sklonost alergijama, respiratornim i kardiovaskularnim oboljenjima, loš imunitet, sklonost gojaznosti, impulsivnosti, problemi sa koncentracijom i pažnjom, emocionalni problemi itd.).

Koji su simptomi i posledice povišenog ili niskog kortizola?

Disbalans hormona kortizola predstavlja jedan od glavnih uzročnika današnjih oboljenja, koja su usko povezana sa stilom života savremenog čoveka. Ukoliko dođe do poremećaja u radu nadbubrežnih žlezda, to će za posledicu imati povećano ili smanjeno lučenje pomenutog hormona. 

Povišen kortizol simptomi

Povišen kortizol simptomi se ogledaju u sledećim stanjima:

  • Fizička i mentalna iscrpljenost i osećaj hroničnog umora
  • Pad energije tokom dana
  • Nesanica
  • Anksioznost i konstantan nemir uz česte izlive besa
  • Izloženost infekcijama i upalnim procesima
  • Variranje šećera u krvi
  • Povišen krvni pritisak
  • Zamagljen vid
  • Gubitak kose i brade (kod muškaraca) – alopecija
  • Pojava ekcema, psorijaze, artritisa
  • Pojava alergija, astme, rinitisa
  • Pojačana želja za slatkim ili slanim
  • Gojenje u pojasu abdomena
  • Pojačana empatija itd.

Kako smanjiti kortizol?

Ukoliko ste kod sebe prepoznali navedene simptome, vrlo je verovatno da je vaš nivo kortizola u krvi povišen. Iz tog razloga trebalo bi da se javite lekaru, koji će vas uputiti na dodatne analize kako bi se utvrdila dijagnoza vašeg stanja. Promenom stila života možete uticati na povšien kortizol na nekoliko načina:

  • Koliko god je moguće, svesti nerviranje i stresne situacije na minimum – stres stimuliše nadbubrežne žlezde, što dovodi do oslobađanja adrenalina i kortizola. Ukoliko stres traje duži period, ovakvo stanje može dovesti do niza zdravstvenih problema (gojaznost, kardiovaskularne bolesti, depresija, anksioznost itd.)
  • Dovoljno spavajte i trudite se da idete na spavanje uvek u isto vreme 
  • Redovno vežbajte – umerena fizička aktivnost omogućuje našem organizmu da se oslobodi stresa i reguliše nivo kortizola
  • Konzumirajte nutritivno bogate i zdrave namirnice – čime ćete održavati odgovarajući balans hormona 
  • Proverite neželjene efekte lekova – određeni lekvi (kortikosteroidi), koji se koriste u lečenju karcinoma, artritisa, astme itd., pri dugotrajnom korišćenju mogu izazvati povećanje kortizola
  • Proverite rad hipofizehipofiza predstavlja važnu žlezdu koja kontroliše lučenje različitih hormona, uključujući i kortizol
  • Visok nivo estrogena – estrogen u krvi takođe može uticati na povećanje kortizola kod žena, naročito ukoliko primate određenu hormonsku terapiju ili ste trudni. 

Nizak kortizol simptomi

Nizak nivo kortizola poznat je pod nazivom hipokortizolizam, a takođe uključuje niz negativnih stanja i zdravstvenih problema. Neki od njih su Adisonova bolest (autoimuni poremećaj u radu nadbubrežnih žlezda, čime dolazi do narušavanja produkcije kortizola), nedovoljna aktivnost hipofize, zamor nadbubrežnih žlezda itd. 

Adisonova bolest, ukoliko se ne leči, može dovesti do ozbiljnog zdravstvenog stanja šoka i smrtnog ishoda usled akutne nadbubrežne krize koja se dodatno intenzivira stresnim situacijama, povredama, infekcijama i drugom traumom poput operacionih zahvata. 

Nizak kortizol simptomi iskazuju se kroz:

  • Glavobolju
  • Osećaj opšte slabosti
  • Nizak krvni pritisak
  • Povišenu telesnu temperaturu itd. 

Šta je Kušingov sindrom i kako se leči?

Povišen nivo kortizola u krvi predstavlja stanje kada organizam proizvodi previše ovog hormona, a poznato je pod nazivom Kušingov sindrom. Međutim, ne treba ga mešati sa Kušingovom bolesti, koja podrazumeva hiperfunkciju kore nadbubrežne žlezde koja je posledica viška adrenokortikotropnog hormona (ACTH). 

Lečenje je usmereno na snižavanje nivoa kortizola, a zavisno od porekla oboljenja, kao terapija najčešće se prepisuje upotreba lekova koje snižavaju kortizol u nadbubrežnim žlezdama ili proizvodnju ACTH u hipofizi. Ukoliko je Kušingov sindrom posledica tumora, operacija, hemioterapija ili zračenje mogu biti neka od ponuđenih metoda lečenja. 

Kako na prirodan način održavati zdrav nivo kortizola?

Poseban dijetetski režim ishrane, iako ne može dovesti do izlečenja, može pomoći u održavanju ravnoteže kortizola u organizmu. Potrebno je obratiti pažnju na kalorijski unos namirnica i voditi računa o svojoj telesnoj težini, kako ne bi došlo do pojave viška kilograma i gojaznosti. Takođe, konzumiranje alkohola bi trebalo u potpunosti eliminisati iz upotrebe, jer njegova prekomerna upotreba negativno utiče na nivo kortizola. Od hrane koja smanjuje kortizol, trebalo bi unositi onu sa niskim glikemijskim indeksom i držati šećer i krvni pritisak na normalnom nivou (što više voća, povrća, ribe, žitarice celog zrna). Takođe, trebalo bi povećati unos kalcijuma i vitamina D, a smanjiti unos natrijuma. 

Kontakt