Šta je Hašimoto sindrom i kako utiče na funkciju štitne žlezde?
Hašimoto sindrom predstavlja autoimuno oboljenje koje izaziva sistemski poremećaj u radu štitne žlezde.
Naime, ćelije imunog sistema prepoznaju štitnu (tireoidnu) žlezdu kao strano telo u organizmu i počinju da proizvode antitela koja razaraju tkivo tireoide. Kao posledica navedenog stanja, dolazi do smanjene produkcije hormona štitne žlezde što izaziva pojavu hipotireoidizma. Hašimoto se u početku može javiti sa vrlo oskudnim znacima koji mogu trajati mesecima ili godinama, a da osoba ne zna da ima poremećen rad štitne žlezde. Uglavnom se bolest dijagnostifikuje tokom rutinskih kontrola tireoide ili kada simptomi uveliko uznapreduju.
Hašimoto sindrom izaziva upalni proces tireoide, koji se uglavnom karakteriše uvećanjem štitne žlezde, limfocitnom infiltracijom parenhima i prisustvom antitela. Navedeno stanje poznato je i pod nazivom Hašimoto tireoiditis, hronični limfocitni tireoiditis ili autoimuni tireoiditis.
Uzroci koji dovode pojave Hašimoto tireoiditisa nisu u potpunosti utvrđeni. Međutim, primetni su određeni faktori, koji se smatraju glavnim okidačima za postanak Hašimoto bolesti:
- Pol – iako oboljenje pogađa oba pola, češće se javlja kod žena nego kod muškaraca (4:1) i to nakon 40. godine starosti
- Nasledni faktori – osobe koje u porodici imaju nekoga kome je dijagnostifikovan Hašimoto, u povećanom su riziku od njenog razvoja. Međutim, smatra se da za nastanak Hašimoto tireoiditisa genetika nije dovoljna, već je veliki uticaj i drugih faktora.
- Uticaj spoljašnje sredine – zagađenje iz vode i vazduha, geografski položaj regija prirodno bogatih ili siromašnih jodom
- Psihofizički stres
- Prisustvo neke druge hronične bolesti ( reumatoidni artritis, dijabetes tipa 1, lupus )
- Manjak selena i vitamina D
- Uticaj virusnih i bakterijskih infekcija
- Prekomerna izloženost zračenju itd.
Analiza hormona štitne žlezde Standard
TSH, T3, T4
Analiza hormona štitne žlezde Premium
TSH, FT3, FT4, Kompletna krvna slika sa leukocitarnom formulom, Glukoza, kompletan lipidni status, AST, ALT, Urea, Kreatinin, Gvožđe
Analiza hormona štitne žlezde Free T
TSH, fT3, fT4
Endokrinološki pregled sa analizama
Endokrinološki pregled sa ultrazvukom štitne žlezde i analizom hormona TSH, FT3, FT4
Koji su uobičajeni simptomi Hašimoto sindroma?
Tokom rane faze razvoja bolesti, Hašimoto simptomi mogu izostati ili biti jedva primetni, a hormonski status tireoide može biti u okviru referentnih vrednosti. Hašimoto obično napreduje postepeno tokom dužeg vremenskog perioda i uzrokuje hronična oštećenja tireoidne žlezde, što izaziva promene u nivou hormona štitne žlezde u krvi. Iz tog razloga, potrebno je više isticati važnost preventivnih pregleda, koji su izuzetno važni u otkrivanju nepravilnog rada štitnjače.
Uobičajeni simptomi Hašimoto tireoiditisa su:
- nedostatak energije, hronični umor i pospanost
- tromost i malaksalost
- problemi sa koncentracijom i pamćenjem
- stanje depresije
- neobjašnjivo povećanje telesne težine iako osoba ne unosi puno hrane
- suva i bleda koža lica i tela
- otečeno lice i blago uvećanje u predelu vrata
- loš kvalitet kose i noktiju
- nepodnošenje hladnoće
- hronični zatvor (opstipacija)
- poremećaj menstrualnog ciklusa
- bol i ukočenost u mišićima i zglobovima
- nizak krvni pritisak
- usporen rad srca itd.
Koje posledice može izazvati Hašimoto kod odraslih ukoliko se ne leči?
Ukoliko se ne sprovede odgovarajuća medicinska terapija, Hašimoto kod odraslih može usloviti niz ozbiljnih zdravstvenih problema. Neki od njih su:
– Srčani problemi
Hašimoto sindrom koji je najčešće glavni uzročnik hipotiroidizma može dovesti do kardiovaskularnih problema (srčane insuficijencije).
– Gušavost
Usled konstantne stimulacije štitne žlezde da proizvodi više hormona, može doći do njenog povećanja i pojave otoka u predelu grla, kao i simptoma kašlja, stezanja u grlu i otežanog disanja.
– Psihičke smetnje
Pojava depresije predstavlja jedan od simptoma Hašimoto bolesti, a vremenom osoba može osećati sve izraženije tegobe. Međutim, kako se Hašimoto razvija često postepeno, uzrok pojave depresije se može pogrešno protumačiti.
Psihičke smetnje dalje mogu dovesti i do smanjenja libida,tj. seksualne želje i kod muškaraca i kod žena.
– Miksedem i miksedemska koma
Ovo specifično stanje nastaje kao posledica dugotrajnog oboljenja hipotireoze, a dijagnostifikuje se na osnovu promuklog i usporenog govora, suve kože, pospanosti, letargije, nesvetice itd.
Ukoliko se osobe sa ovim zdravstvenim stanjem izlože različitim infekcijama, prehladi ili drugim oboljenjima, mogu upasti u miksedemsku komu, koja je opasna po život.
– Defekti ploda u trudnoći i kod novorođenčadi
Bebe koje su rođene od strane majki sa hipotireozom imaju izraženijih intelektualnih problema i zastoja u razvoju. U nekim istraživanjima, postoji veza između pojave Hašimoto tireoiditisa i urođenih oštećenja (rascep nepca), ali i problema sa srcem, mozgom i bubrezima novorođenčeta.
Laboratorijske analize za hašimoto
Kada treba da se javim endokrinologu?
Ukoliko postoji sumnja ili osećate neke od navedenih simptoma Hašimoto tireoiditisa, u LaboMedica poliklinici i laboratoriji možete zakazati pregled kod endokrinologa, koji će vas uputiti na sve potrebne laboratorijske analize i ispitati rad štitne žlezde. Takođe, ukoliko imate genetsku predispoziciju za razvoj Hašimoto bolesti, već nakon 30. godine bi trebalo češće da kontrolišete funkciju tireoide.
Dijagnoza se uspostavlja na osnovu endokrinološkog pregleda i uzete anamneze, biohemijske analize krvi i parametara hormona štitne žlezde u krvi – nivo hormona TSH i FT4 (hormon tiroksin), kao i na osnovu ultrazvučnog pregleda tireoide. Na osnovu svih pomenutih nalaza određuje se i prisustvo anti TPO antitela i anti TG antitela.
Pozovite još danas i iskoristite jedinstvenu priliku u našoj laboratoriji!
Nudimo mogućnost da, zakazivanjem endokrinološkog pregleda u našoj poliklinici dođete oko 45 minuta pre predviđenog termina i na licu mesta prikupite sve potrebne nalaze – uzimanje krvi i analize štitne žlezde a dobijene rezultate možete odmah poneti sa sobom na zakazani pregled.
Kako da pratim svoje stanje i koliko često da odlazim na kontrolne preglede?
U okviru lekarskog endokrinološkog pregleda dobićete adekvatne smernice i hormonsku terapiju (ukoliko je ona neophodna). Svakako bi trebalo obratiti pažnju na pogoršavanje simptoma koji ukazuju na Hašimoto sindrom.
Ukoliko ne postoje dokazi o poremećenoj funkciji tireoidne žlezde, niti postoje simptomi, lekar će vas uputiti na redovne kontrolne preglede (na svakih 6 ili 12 meseci), kada ćete proveravati rad štitne žlezde na osnovu analize krvi i provere nivoa hormona T3 i T4, nivoa TSH hormona i antitireoidnih antitela TPO i TG.
Ukoliko je došlo do pada tireoidnih hormona, Hašimoto lečenje će obuhvatiti i uključivanje hormonske supstitucione terapije levotiroksinom, koji nadomešćuje nedostatak hormona štitne žlezde. Vremenom, prati se stanje i koriguje se terapijska doza tireoidnih hormona.
Da li Hašimoto tireoiditis može uticati na trudnoću i plodnost?
Da, Hašimoto tireoiditis kao i bilo koji drugi poremećaj funkcije štitne žlezde mogu uticati na trudnoću i plodnost. Zato se preventivni kontrolni pregledi štitne žlezde savetuju ženama koje planiraju trudnoću, kao i ženama na početku trudnoće. Ukoliko se javi Hašimoto u trudnoći, važno je pratiti tok bolesti i nivo hormona tokom cele trudnoće i uvesti adekvatnu terapiju, kako bi se izbegla neurološka i intelektualna oštećenja ploda.
Hašimoto kod dece
Hašimoto se može javiti i kod dece, što je ređi slučaj. Simptomi mogu biti slični kao i kod odraslih (umor, opadanje kose, povećanje telesne težine, depresija itd.), ali se mogu javiti i drugi znaci – usporen rast i razvoj, manjak koncentracije tokom učenja, gojaznost, kasniji pubertet i drugo.
Lečenje obuhvata klinički pregled i primenu oralne terapije lekovima, uz redovno prećenje nivoa hormona u krvi. Osim lekova, potrebno je voditi računa o načinu ishrane i aktivnosti kod dece.
Da li je Hašimoto izlečiv? Kako živeti sa ovom bolešću štitne žlezde i sprečiti njegovo napredovanje? ?
Nažalost, Hašimoto sindrom nije izlečiv. Ako imate blagu kliničku sliku i malo uvećanje tireoidne žlezde bez smetnji, uz redovne kontrolne preglede i proveravanje nivoa hormona, lečenje uglavnom nije potrebno.
Ukoliko vam je lekar prepisao terapiju lekovima, znajte da ćete je verovatno uzimati doživotno. Terapija se sprovodi putem tableta levotiroksina, koji predstavljaju dobru zamenu hormona usled nemogućnosti štitne žlezde da ih sama proizvodi. Redovnom konzumacijom lekova, reguliše se nivo hormona u organizmu, što nakon nekoliko meseci dovodi do gubitka simptoma i regulisanje metaboličkih procesa.
U slučaju da je tireoida abnormalno uvećana, doktor vam može predložiti hirurško uklanjanje dela ili cele štitne žlezde.
Sa pomenutom bolešću štitne žlezde se može živeti normalno ukoliko se pridržavate terapije koju vam je prepisao doktor, idete na redovne kontrolne preglede i prilagodite način ishrane i stil života hipotireoizmu.
Hašimoto lečenje prirodnim putem
Pored terapije lekovima, na endokrinološkom pregledu pacijentima se daju saveti kako da organizuju svoj život sa Hašimotom. Potrebno je živeti što zdravije, a to podrazumeva pravilnu ishranu i redovnu fizičku aktivnost.
Da li promenama u ishrani ili stilu života mogu da kontrolišem svoje stanje?
?
Hašimoto lečenje prirodnim putem je važan aspekt celokupnog terapijskog tretmana. Zahvaljujućim određenim kliničkim studijama, pokazalo se da su određene promene u načinu ishrane i svakodnevnim životnim navikama delotvorne za osobe sa Hašimoto tireoiditisom. Navedene životne promene trebalo bi shvatiti ozbiljno, jer određena hrana može ometati apsorpciju hormona koje uzimate putem lekova.
Kako da poboljšam svoju ishranu i način života da bih sprečio dalje komplikacije i ublažio simptome?
Osobe sa Hašimoto sindromom trebalo bi da budu na individualnom režimu ishrane. Ipak, generalno gledano, određene namirnice pokazale su pozitivni učinak na zdravlje osoba sa Hašimotom. Tu spadaju: namirnice bez glutena, hrana bez šećera, žitarica, mlečnih proizvoda i namirnice sa niskim glikemijskim indeksom. Osobe koje boluju od Hašimota uglavnom imaju manjak vitamina D i selena, pa treba ishranu bazirati na namirnicama bogatim ovim suplementima.
Ishrana uključuje povrće (zeleno lisnato povrće, spanać, prokelj, brokoli, šargarepu, papriku, beli luk), voće (bobice, jabuke, pomorandže, banane), nemasno meso (govedina, iznutrice), ribu (losos, tuna, sardina, bakalar), morske plodove, mahunarke, orahe i ostale orašaste plodove (bademi, indijski i brazilski orasi), jaja, zatim pivski kvasac, pšenične klice, kurkuma, đumbir itd.