Značaj laboratorijskih analiza u dijagnostici stafilokoka i njihovom lečenju
Mnoge bakterije, pa i stafilokoke žive u simbiozi sa ostalim organizmima i prirodno ih nastanjuju.
Tako se one nalaze na koži i u sluzokoži nosa i deo su normalne mikroflore genitalnog trakta svakog čoveka, dok se ređe nalaze u grlu, respiratornom traktu i crevima.
Međutim, svaki disbalans u organizmu i slabljenje imunog sistema, pokreće razmnožavanje ovih bakterija, koje mogu dovesti do različitih infekcija i oboljenja.
Da bi se utvrdilo prisustvo stafilokoknih infekcija, lekar će vas uputiti na odgovarajuće laboratorijske analize, koje su izuzetno važne za dijagnostifikovanje pomenutih patogenih mikroorganizama.
Biohemijska analiza krvi
Glukoza, Kompletni Lipidogram, Urea, Kreatinin, Gvozđe, Ukupni bilirubin, AST, ALT, GGT
Analiza krvi i urina
Kompletna krvna slika sa leukocitarnom formulom, Urea, Kreatinin, Gvozđe, Glukoza, Kompletni Lipidogram, AST, ALT, Urin mikroskopski sediment
Šta su stafilokoke?
Stafilokoke predstavljaju gram-pozitivne nepokretne bakterije, loptastog oblika, što im omogućuje da formiraju strukturu grozdova.
Otkriveno ih je preko 40 vrsta, a između 20 do 30 % zdravih odraslih ljudi nosioci su ovih mikroorganizma na koži i u sluzokoži nosa.
Uglavnom ne izazivaju simptome, dok ne dođe do slabljenja imunog sistema ili ukoliko postoje određena kožna oštećenja koja mogu uticati na razvoj infekcija (posekotine, ogrebotine, bubuljice ili neka druga povreda).
U tim slučajevima, ukoliko stafilokokne bakterije preko kože uđu u organizam, njihovo razmnožavanje može ugroziti kosti, pluća i ceo kardiovaskularni sistem.
Infekcije stafilokokama mogu ići od blagih (običnog čira) do izuzetno opasnih, koji mogu razoriti kožu i tkivo.
Koliko će se one brzo širiti, zavisi od vrste povrede, osetljivosti bakterija na antibioke, ali i od hroničnih bolesti osoba koje povećavaju sklonosti ka zaražavanju od pomenutih bacila (dijabetes, bolesti bubrega itd.).
Sa kojim se vrstama stafilokoka ljudski organizam najčešće susreće?
Od 40 vrsta i 24 različitih podvrsta stafilokoka, većina njih se nalazi kod velikog broja ljudi i to kao deo normalne bakterijske flore.
Dele se na koagulaza – pozitivne stafilokoke (7 vrsta, od kojih je najpoznatija Stafilokoka aureus) i koagulaza – negativne stafilokoke (33 vrste, od kojih su najznačajnije koje se izoluju kod ljudi Stafilokoka epidermis, Stafilokoka saprofitikus, Stafilokoka hemolitikus itd.).
Laboratorijske analize za stafilokoke
Pomenute četiri vrste stafilokoka su posebno opasne po ljudski organizam i pokretači su različitih infekcija i zdravstvenih problema, naročito ukoliko osoba boluje od određenih hroničnih bolesti ili ima oslabljen imunitet.
Zato su posebno ugrožena grupa ljudi pacijenti koji se nalaze na bolničkom lečenju, hronični bolesnici i deca.
Staphylococcus epidermidis (Stafilokokus epidermis)
Epidermalni stafilokokus sastavni je deo ljudske flore i normalno ne predstavlja opasnost po zdravlje ljudi. Međutim, ukoliko dođe do značajnog narušavanja imuniteta, ova vrsta bakterija će se namnožiti i izazvati određene probleme. Stafilokokus epidermis se može preneti putem bliskog kontakta sa zaraženom osobom i preko medicinskih instrumenata koji nisu adekvatno sterilisani.
Staphylococcus saprophyticus (Stafilokokus saprofitikus)
Saprofitne stafilokoke češća su pojava kod ženskog dela populacije. Stanište ove vrste bakterija su zadnji zid bešike i kože u genitalnom predelu, pa su česti uzročnici cistitisa, pa čak i upale bubrega.
Staphylococcus hemolytic (Hemolitički stafilokok)
Hemolitička stafilokoka predstavlja vrstu bakterije, čiji su simptomi prilično specifični, jer ona može usloviti pojavu hemolize i uzrokovati uništavanje eritrocita.
Hemolitički stafilokok je opasna i podmukla infekcija, jer je vrlo otporna na antibiotike. Prenosi se kapljično putem vazduha, usled nevođenja pravilne higijene ruku i korišćenja prljavih proizvoda, kroz zaraženu hranu (mleka, sira, mesa, sladoleda i drugih prehrambenih proizvoda), posuđa, posteljine, telesnim kontaktom u prisustvu rana itd.
Staphylococcus aureus (Stafilokoka aureus – „Zlatna stafilokoka“)
Stafilokoka aureus je najpatogeniji soj bakterija koji stvara brojne toksine u telu, dovodeći do različitih zdravstvenih problema. Poznata je i pod nazivom zlatna stafilokoka (prilikom zasejavanja kulture na čvrstoj prirodnoj podlozi u kontaktu sa krvnim serumom, primećuje se žuta boja oko kolonija).
Ova vrsta bakterija je široko rasprostranjena, a može se naći na koži, lezijama kože i sluzokože, dečijim igračkama, medicinskim instrumentima itd. Vrlo dugo može opstati, čak i u nepovoljnim uslovima (može izdržati ključanje 30 minuta pri temperaturi od 100 oC, zamrzavanje, izloženost etil-alkoholu i vodonik-peroksidu), a poznata je po tome što je izuzetno otporna i veoma brzo stvara rezistenciju na mnoge antibiotike.
Zlatna stafilokoka je u stanju da oslobodi endotoksin, kao rezultat akumulacije otrova u organizmu, što može dovesti do zaraznog toksičnog šoka.
MRSA (meticilin rezistentan Staphylococcus aureus)
Kroz praksu primenjivanja terapije i lečenja, infekcije stafilokokama najčešće se tretiraju različitim antibioticima. Međutim, mnoge vrste stafilokoka postale su otporne na antibiotike, odnosno, sadrže enzim za razgradnju dela antibiotika, pa se takve bakterije nazivaju jednim imenom MRSA. Ovakav problem sve je češći, posebno u bolnicama, pa je i sam način lečenja veoma otežan.
Simptomi i moguće lokacije infekcija
Stafilokoke mogu zaraziti bilo koji deo tela, pa će i simptomi zavisiti od mesta same infekcije. Najčešće lokacije infekcija stafilokokama su:
Stafilokoka u nosu
Kod zdravih osoba, prisustvo stafilokoka u nosu neće uzrokovati nikakve zdravstvene probleme. Smatra se da se kod 30% zdrave populacije stafilokoke nalaze u sluzokoži nosa, a mogu se preneti kontaktom na druge osobe, predmete, hranu (posebno važno za osobe koje rade sa hranom u ugostiteljskoj i prehrambenoj industriji).
Problemi se mogu javiti ukoliko dođe do narušavanja imuniteta i njenog razmnožavanja, kada dolazi do pojava infekcija.
Simptomi koji mogu tada uslediti su zelenkasti ili žućkasti sekret iz nosa, osećaj umora, malaksalosti, povišena temperatura, pojava crvenih ranica u nosu ili oko usana itd.
Stafilokoka u grlu
Česta pojava kod dece i odraslih, koja nema klinički značaj ukoliko osoba nije razvila određene simptome (crveno grlo, povišena telesna temperatura itd.).
Neretko, stafilokoke mogu izazvati i teške upale pluća, naročito kod operisanih boslesnika.
Tada se mogu javiti specifični znaci kao što su povišena temperatura, groznica, kašalj, otežano disanje, bolovi u grudima, koji ukazuju na stafilokoknu pneumoniju.
Stafilokoka u oku
Infekcija stafilokoka u oku uglavnom se manifestuje prisustvom upaljenih, malih gnojnih čireva, poznatijim kao čmičak ili ječmenac.
Ovu pojavu, koja podrazumeva upalu lojne žlezde gornjeg i donjeg kapka, praćena je i bolom, otokom, ponekad i zatvaranjem kapka, što može poremetiti vid.
Česta je i stafilokoka u oku kod beba, koja se može javiti prilikom vaginalnog porođaja, prenosom sa majke na dete ili naknadnim zaražavanjem bebe prilikom kontakta sa zaraženim predmetima ili prljavim rukama.
Stafilokoka na koži
Stafilokoka na koži predstavlja čest uzročnik infekcija. Uglavnom se javlja u vidu celulitisa na površini kože (bol i crvenilo kože), apscesa (gnojnih džepova nalik bubuljici) ili gnojnih čireva.
Posebno opasna stanja izazvana stafilokokama su toksična epidermalna nekroliza i sindrom opečene kože, koje dovode do ljuštenja kože. Teži oblici infekcije mogu uključiti i povišenu telesnu temperaturu, drhtavicu, upalu, bolni osip po koži itd.
Stafilokoka na genitalijama
Jedan od najčešćih razloga odlaska kod ginekologa ili urologa je pojava bakterijskih infekcija, koje uključuju i stafilokoke na genitalijama. Kod žena, pomenute bakterijske infekcije pripadaju III grupi vaginalnog sekreta, a prateći simptomi mogu biti obilan i beličast sekret neprijatnog mirisa, vaginalni svrab, peckanje pri mokrenju itd.
Stafilokoka u urinu
Urinarne infekcije mogu izazvati različite bakterije, u koje spadaju i grupe stafilokoka. Mogući simptomi stafilokoka u urinu su bolno i učestalo mokrenje, osećaj peckanja, pritisak u donjem delu stomaka, urin neprijatnog mirisa itd.
Kako se prenosi infekcija stafilokokama?
Infekcija stafilokokama najčešće se prenosi direktnim kontaktom kože zaražene osobe ili korišćenjem zajedničkih zaraženih predmeta (pribora za jelo, ličnih stvari, odeće, šminke, posteljine), ali je prenos bakterija moguć i kapljično, prilikom kašljanja i kijanja zaražene osobe.
Postoje određeni faktori koji povećavaju rizik od dobijanja stafilokoknih infekcija – oslabljen imuni sistem, ogrebotine, posekotine ili opekotine na koži, rane od operacija, učestvovanje u kontaktnim sportovima, konzumiranje nehigijenski pripremljena i zaražena hrana, određeni lekovi, neka medicinska stanja (dijabetes, bolesti bubrega, HIV, karcinom) itd.
Putem kojih laboratorijskih analiza se mogu dijagnostifikovati stafilokokne infekcije?
Laboratorijske analize predstavljaju osnovu postavljanja detaljne dijagnostike i adekvatne terapije u lečenju svih bakterioloških, virusoloških, parazitskih i mikoloških infekcija i oboljenja. Zahvaljujući stručnim kadrovima i najsavremenijim medicinskim aparatima i opremom, u LaboMedica laboratoriji i poliklinici možete odraditi sledeće laboratorijske analize vezane za otkrivanje različitih vrsta bakterija, uključujući i stafilokoke:
- Brisevi – obuhvataju uzimanje uzorka u cilju ispitivanja izolovanja patogenih bakterija. Obuhvataju bris nosa, bris grla ili ždrela, bris kože (epiderma lica ili određenih delova tela sa ranama ili opekotinama) i druge.
- Krvna kultura – predstavlja deo analize krvi, koji može pomoći u dijagnostifikovanju određenih bakterija ili drugih infektivnih agenasa u krvotoku.
- Antibiogram – podrazumeva ispitivanje osetljivosti određenog patogenog bakterijskog soja na različite antibiotike.
- PCR analiza – obuhvata molekularne mikrobiološke analize, zahvaljujući kojima je omogućena identifikacija različitih bakterija kao mogućih izazivača infekcija.
Saveti za pripremu za laboratorijske analize ?
- Pred svaku laboratorijsku analizu neophodno je pravovremeno se pripremiti za uzimanje uzorka ili biološkog materijala, kako bi tačnost rezultata bila zagarantovana.
- Ukoliko se daju različiti brisevi ili uzorci krvi, ispljuvka, urina, stolice itd., važno je da se materijal ne kontaminira drugim patogenim ili nepatogenim mikroorganizmima. To podrazumeva da se uzorak može dobiti veštačkim putem (brisom, isečkom ili punkcijom) koje uzima stručno medicinsko lice ili prirodnim putem (defekacijom, mokrenjem ili iskašljavanjem).
- Posude u koje stavljate uzorak moraju da budu čiste i sterilne.
- Veoma je važno da odradite laboratorijske analize pre primene bilo kakve terapije. Ukoliko je terapija već započeta, neophodno je to istaći svom lekaru.
Koliko je česta infekcija stafilokokama u trudnoći?
U trudnoći, bakterijske infekcije su izrazito česte i moraju se obavezno lečiti, kako ne bi došlo do problema sa plodom i mogućih komplikacija prilikom porođaja.
Kako stafilokoke utiču na trudnoću?
Kao i svaka bakterija, i stafilokoke u trudnoći mogu negativno uticati na sam tok trudnoće i izazvati pojavu horioamnionitisa (infekcije placente i amnionske tečnosti), koja zahteva obavezno bolničko lečenje.
Pomenuti poremećaj izazvan je bakterijama koje se obično nalaze u vagini i mogu se razmnožiti unutar materice, zahvatajući i fetus. To može dovesti do brojnih zdravstvenih problema po majku i bebu, kao što je prevremeni porođaj, prerano pucanje vodenjaka, infekcije ploda itd.
Primena preventivnih mera u trudnoći
Ginekološki pregledi i laboratorijske analize predstavljaju osnovne i najbolje preventivne mere za rano otkrivanje i lečenje svih vrsta patogenih infekcija.
Ukoliko vaši testovi pokažu postojanje bakterija stafilokoka, lekar će vam pomoću odrađenog antibiograma prepisati adekvatnu antibiotsku terapiju i pratiti dalje stanje.
Laboratorijske analize posebno relevantne za trudnice
Pregledi kod ginekologa, laboratorijske analize, kao i ultrazvučna dijagnostika su neizostavni deo svake uredno održavane i planirane trudnoće. Iz tog razloga, svaka trudnica se susreće sa različitim važnim laboratorijskim analizama, koje obuhvataju redovnu proveru krvne slike, biohemijske analize, vaginalne briseve, analize urina i urinokulture, analize hormona i dodatne preglede i testove (OGTT test, analiza vitamina D, ALT i AST testovi itd.), koji su važni za zdravlje svake trudnice i bebe.
Prepoznavanje i lečenje stafilokoknih infekcija kod dece i beba
Prepoznavanje i lečenje stafilokoknih infekcija kod dece i beba podrzumeva uzimanje anamneze i praćenje opšteg stanja deteta, izraženih simptoma, kao i rezultata obaveznih laboratorijskih analiza. Lečenje se uglavnom sprovodi antibiotskom terapijom koju prepisuje pedijatar.
Simptomi stafilokoka kod dece
Simptomi stafilokoka kod dece razlikuju se od lokacije infekcije. Ipak, opšti znaci bakterijskog zaražavanja mogu biti povišena telesna temperatura, malaksalost, kašalj, sekrecija iz nosa, bolovi, otoci, upalni procesi ili različiti apscesi (ukoliko se radi o kožnim infekcijama) i drugi.
Laboratorijske analize za decu
Laboratorijske analize za decu podrazumevaju analizu kompletne krvne slike, uz odgovarajuće uzimanje uzorka putem brisa i obaveznog antibiograma.
Infekcije stafilokokama u urinu, grlu i nosu kod dece
Infekcije stafilokokama u urinu, grlu i nosu kod dece su veoma česti uzročnici različitih bolesti, a odnose se na infekcije urinarnog trakta (cistitis), gornjih disajnih puteva, pa čak i upale pluća (pneumonije).
Pored navedenog, stafilokoke mogu izazvati i različite kožne infekcije (najčešće kod novorođenčadi u naborima prepona, pazuhu ili naborima vrata) ili teže oblike kožnih apscesa, ljuštenje kože, bakterijske infekcije krvi, pojavu meningitisa itd.
Takođe, ukoliko se novorođenče zarazi bakterijskom infekcijom u bolnici, stafilokoku može preneti i majki prilikom dojenja, kada može doći do bakterijske infekcije dojki (mastitisa).
Na koji način se sprovodi lečenje stafilokoknih infekcija?
Lečenje stafilokoknih infekcija sprovodi se posle obaveznih laboratorijskih analiza i testova i urađenog antibiograma. Kako stafilokoke brzo razvijaju rezistentnost na antibiotike, terapiju nemojte sprovoditi sami, već potražite pomoć lekara.
Ukoliko ste infekciju dobili u bolnici, dobićete antibiotike koji deluju protiv MRSA.
Ako imate apsces, lečenje se sprovodi kroz drenažu gnoja. Infekcije kože uglavnom se leče antibiotskim mastima, dok se kod težih oblika može koristiti i oralna ili intravenska primena antibiotika.
Uverite se u brzinu i profesionalnost LaboMedica laboratorije i poliklinike i zakažite svoje laboratorijske analize još danas.