Šta je prostata i koja je njena uloga u muškom reproduktivnom sistemu?
Prostata ili „kestenjača“ je važan deo muškog reproduktivnog sistema, smeštena u maloj karlici ispod mokraćne bešike, a ispred završnog dela debelog creva (rektuma). Ona okružuje uretru (cev koja provodi urin iz bešike kroz penis) i predstavlja mesto gde se ukrštaju mokraćni putevi i putevi kojima odlazi sperma.
Prostata je muška polna žlezda (sačinjena od žlezdanog epitelnog tkiva), ali i mišić (izgrađen od glatkih mišićnih ćelija), koji su okruženi i zaštićeni vezivnom kapsulom. Žlezdano tkivo prostate proizvodi semenu tečnost, koja hrani spermu i ima njenu zaštitnu ulogu. Razvoj i rad prostate, a samim tim i proizvodnja semene tečnosti, zavisi od uticaja hormona testosterona. Tokom ejakulacije, prostata istiskuje semenu tečnost u uretru i ona se izlučuje zajedno sa spermom. To je ujedno i najvažnija uloga prostate u procesu reprodukcije – zajedno sa semenim kesama učestvuje u stvaranju semene tečnosti, koja olakšava kretanje spermatozoida, stvara idealnu kiselu sredinu za njihovo preživljavanje i sastavljena je od materija nutritivnih i energetskih vrednosti (imunoglobulini, prostaglandini, fruktoza, limunska kiselina, različiti enzimi itd.). Prostaglandini su važni za procese erekcije, ejakulacije i pokretljivosti spermatozoida. Takođe, sekret prostate ima i ulogu u zaštiti reproduktivnih i mokraćnih puteva od različitih infekcija.
Prosečna prostata je oblika oraha ili kestena (prosečnih dimenzija 3.5 x 4.5 x 2.5 cm), a teži između 16 i 22 g. Pri rođenju, prostata je veličine zrna pasulja, a do puberteta se lagano povećava i dostiže svoj normalan oblik. Tu veličinu zadržava do sredine četrdesetih godina starosti muške osobe, a zatim ponovo nastavlja da se uvećava zbog umnožavanja ćelija (pojava adenoma, benigne hiperplazije ili dobroćudnog uvećanja prostate).
Brisevi za muškarce Extra
Uretralni bris sa Kandidom i 4 analize: Hlamidija, Mikoplazma, Ureaplazma, Gonokok
Brisevi za muškarce Premium
Uretralni bris sa 6 analiza: Hlamidija, Mikoplazma, Ureaplazma, Gonokok, Trihomonas, Kandida
Urološki paket
Urološki pregled sa ultrazvukom urotrakta
Urološki pregled I ultrazvuk sa analizama
Urološki pregled i ultrazvuk sa analizama PSA, Free PSA, Index PSA
PSA, idex i free PSA
PSA tumor marker prostate sa free PSA i indexom PSA
Zašto je važno redovno ići na preglede prostate? Kada bi trebalo početi sa pregledima?
Po učestalosti pojavljivanja, karcinom prostate je najčešći zdravstveni problem muškog dela populacije. U ranim fazama ga je veoma teško primetiti, jer osoba ne oseća nikakve simptome i tegobe. Nažalost, kada se simptomi jave, to je znak da je karcinom uveliko uznapredovao.
Zato urolozi ističu važnost preventivnih pregleda, jer su oni jedini način ranog otkrivanja različitih oboljenja, koja se najčešće razvijaju bez simptoma, pa posledice mogu biti vrlo opasne i često sa smrtnim ishodom. Ukoliko se karcinom otkrije u početnom stadijumu i sprovede adekvatna terapija, moguće je potpuno izlečenje. Prema preporuci urologa, kako se vremenom prostata prirodno uvećava u srednjim godinama, prvi pregled prostate bi trebalo obaviti sa 40 godina, dok se redovni pregledi muškarcima starijim od 50 godina savetuju jednom godišnje. Osobama koje u porodičnoj anamnezi imaju nekog ko se lečio od raka prostate, savetuje se da preventivni pregledi počnu još u ranoj mladosti – od 16. do 18. godine.
Muškarci, kojima je uvedena terapija zbog benignog uvećanja prostate, trebalo bi da se kontrolišu dva puta godišnje.
Koje su uobičajene promene prostate koje se javljaju kako muškarci stare?
Nakon 45. godine života, sa starenjem prirodno dolazi do izvesnih promena u veličini prostate, tj. prostata počinje ponovo da se uvećava. Ova pojava je uobičajena za skoro sve starije muškarce (više od 90 % muškaraca starijih od 80 godina ima pomenuto stanje), a poznata je pod nazivom adenom ili benigna hiperplazija (uvećanje) prostate.
Stvarni uzrok uvećane prostate nije u potpunosti poznat. Smatra se da proces starenja i promene u ćelijama testisa utiču na rast prostate, kao i nivo testosterona. Benigno uvećana prostata nije maligno stanje i ne nosi sa sobom rizik od nastanka raka prostate (hiperplazija nastaje u unutrašnjosti prostate, dok se kancerogene promene odvijaju na njenom spoljašnjem delu).
Laboratorijske analize za prostatu
Šta je nehomogena prostata?
Nehomogena prostata odlikuje se neujednačenom strukturom, koja se može uočiti odlaskom na ultrazvučni pregled. Takva prostata sastavljena je od tkiva različite vrste i gustine i može biti znak patološke promene, ali i normalnog stanja organizma.
Ipak, pojava nehomogene prostate najčešće ukazuje na određena oboljenja prostate:
- benigna hiperplazija – uvećana prostata
- prostatitis – zapanjenje prostate
- prostatoliti – pojava kamenca
- karcinom prostate.
Uvećana prostata – benigna hiperplazija ili adenom prostate
Da, kreatinin se može shvatiti kao pouzdani indikator bubrežnih funkcija, gde svako povećanje ili smanjenje vrednosti direktno ukazuje na neki zdravstveni problem. Ukoliko su povišene ili smanjene vrednosti trenutne, komplikacije po zdravlje ne postoje. Međutim, ukoliko dolazi do odstupanja od referentnih vrednosti duži vremenski period, jasno je da je funkcija bubrega narušena.
Tako, povišeni parametri kreatinina u krvi mogu biti znak bubrežne insuficijencije, dok kreatinin iz urina (prikupljanog 24 sata) može ukazati na početak dijabetesne nefropatije. Ipak, za uspostavljanje ovakvih dijagnoza, potrebno je znati da li se radi o osobi sa stabilnom mišićnom masom, koja je možda mlada i bavi se nekim sportom ili o starijoj osobi koja gubi na težini.
U našoj poliklinici nudimo mogućnost konsultacije i lečenja od strane naših stručnih nefrologa.
Koji su simptomi uvećane prostate (benigne hiperplazije prostate) i kako se dijagnostifikuje?
Simptomi koji mogu ukazivati na pojavu uvećane prostate uglavnom su vezani za urinarne probleme:
- učestali nagon za mokrenjem (naročito tokom noći)
- inkontinencija – nekontrolisano uriniranje
- osećaj neispražnjene mokraćne bešike
- slab i isprekidan mlaz urina
- otežano izbacivanje urina uz naprezanje
- pojava bola i krvi tokom mokrenja
- problemi sa potencijom
- potpuna nemogućnost mokrenja itd.
Na osnovu navedenih simptoma, a uzimajući u obzir starost pacijenta, lekar će prvo posumnjati na benignu hiperplaziju prostate. Radi preciznije dijagnostike, potrebno je obaviti dalje preglede kod urologa, nefrologa i radiologa i odraditi kompletnu analizu krvi i određene tumor markere (kako bi se isključila pojava karcinoma). Takođe, analiza urina i urinokulture, kao i uretralni brisevi na polno prenosive bolesti, mogu pokazati da li je uzrok simptoma upala mokraćne bešike ili zapaljenje uretre.
Koje su moguće komplikacije i rizici u vezi sa pojavom uvećane prostate?
Uvećana prostata može izazvati određene zdravstvene komplikacije – učestale urinarne infekcije, pojavu kamenca u mokraćnoj bešici, potpuno odsustvo uriniranja koje zahteva postavljanje katetera, slabljenje normalne funkcije bubrega, divertikulum prostate itd.
Lečenje uvećane prostate
Adekvatna terapija i lečenje uvećane prostate zavisi od jačine simptoma, smetnji pri obavljanju svakodnevnih aktivnosti i drugih zdravstvenih problema organizma. U zavisnosti od toga, lečenje, uz redovne kontrole urologa, mogu se sprovesti na više načina:
– promena načina života
– konzumiranje lekova (karakteristično kod uvećane prostate bez komplikacija)
– operacija (kod osoba koje imaju tegobe i komplikacije zbog uvećane prostate).
Upala prostate ili prostatitis
Prostatitis ili upala prostate predstavlja zapaljenje prostate, koje se može javiti svakoj muškoj osobi, bez obzira na starost. Pomenuto urološko oboljenje barem jednom tokom svog života ima 10 do 15 % muškaraca.
Kod mladih osoba, do upale prostate najčešće dolazi zbog jake prehlade, bakterijskih infekcija prouzrokovanih nezaštićenim seksualnim odnosima (najčešći uzročnici su hlamidija, mikroplazma, ureaplazma, gonokok, colli bacili, stafilokoka, streptokoka), mikroba (Trihomonas vaginalis), gljivica, virusa (mononukleoza, grip, parotitis) itd. Kod starijih osoba, prostatitis se može javiti usled otežanog mokrenja.
Rizik od pojave prostatitisa uključuje i prethodno zapaljenje prostate, urinarne ili genitalne infekcije, HIV infekcija, korišćenje urinarnog katetera, uzimanje tkiva prostate za biopsiju i drugo.
Koji su simptomi prostatitisa?
Na upalu prostate ili prostatitis mogu ukazati sledeći simptomi:
- učestalo, urgentno i otežano uriniranje
- bol ili peckanje prilikom mokrenja
- zamućen urin
- pojava krvi u mokraći
- bol u preponama, donjem delu leđa ili stomaku
- bol u testisima ili penisu
- bolna ejakulacija
- visoka temperatura itd.
Komplikacije i rizici u vezi sa pojavom upale prostate
Upala prostate može da izazove brojne komplikacije – infekciju koja se širi na donju kičmu ili karličnu kost, bakterijske infekcije krvi, apsces prostate, zapaljenje epididimisa, pojavu depresije, erektilne disfunkcije, promene u spermi i semenu, koje mogu izazvati neplodnost itd.
Lečenje prostatitisa
Lečenje prostatitisa uglavnom obuhvata primenu antibiotske terapije, u dužem vremenskom intervalu od 4 do 6 nedelja, uz obavezne kontrolne preglede kod urologa. Ako je bol prostate intenzivan, lekar može prepisati i analgetike uz terapiju.
Kako se dijagnostikuje rak prostate i koji testovi su uključeni u rano otkrivanje?
Rak prostate je, posle raka pluća, najčešći karcinom kod muškaraca u našoj zemlji. Svake godine kod nas se registruje do 2500 novootkrivenih slučajeva raka prostate. Po smrtnosti, karcinom prostate je na trećem mestu, posle raka pluća i debelog creva (godišnje život izgubi oko 800 muškaraca). Prosečna starost muškaraca kod kojih se uspostavlja dijagnoza karcinoma prostate je oko 66 godina.
Uzroci pojave raka prostate nisu u potpunosti jasni. Smatra se da izvesni faktori mogu uticati na povećani rizik od ovog oboljenja – starost (rizik se povećava kako muškarac stari), genetska predispozicija (obuhvata 5-10 % karcinoma prostate), gojaznost, etnička pripadnost (negroidni narodi su u većem riziku od dobijanja ovog karcinoma, dok su Azijati u najmanjem), izloženost različitim kancerogenim hemikalijama, teškim metalima, herbicidima i pesticidima (zemljoradnici, radnici u fabrici guma, slikari itd.), prekomerna upotreba alkohola, pušenje i drugo.
U velikom broju slučajeva, rak prostate u početnom stadijumu nema nikakve simptome, što otežava njegovu dijagnostiku. Zato se ističe važnost preventivnih uroloških pregleda, koji mogu otkriti karcinom u ranoj fazi, kada je izlečenje sasvim izvesno.
Simptomi se uglavnom javljaju kako karcinom napreduje:
- teškoće prilikom mokrenja
- osećaj nedovoljno ispražnjene bešike
- spor mlaz urina
- curenje urina nakon mokrenja
- pojava krvi u urinu
- pojava krvi u spermi
- bol ili osetljivost u donjem delu leđa i karlici
- oticanje nogu ili pojava bola u nogama
- gubitak telesne težine, anemija
- impotencija itd.
Ukoliko se jave ovakvi simptomi, obavezno zakažite pregled kod urologa. Dijagnostika bolesti sprovodi se na osnovu anamneze, digitorektalnog pregleda prostate, ultrazvučnog pregleda, laboratorijskih nalaza (kompletna krvna slika, biohemija, urin i urinokulura itd.), nalaza tumor markera u krvi – PSA (važan pokazatelj mogućeg oboljenja prostate, koristi se u dijagnostici i razlikovanju benigne hiperplazije od raka prostate).
U LaboMedica poliklinici i laboratoriji možete dobiti kompletnu uslugu urološkog pregleda, kada se može odraditi i PSA test iz krvi. Samo kod nas možete iskoristiti jedinstvenu priliku- prilikom zakazivanja urološkog pregleda možete doći oko 45 minuta pre predviđenog termina i na licu mesta obaviti uzimanje krvi i analize prostate, kao i tumor markere, a dobijene rezultate odmah ćete poneti sa sobom na svoj zakazani pregled.
Nivo PSA iz krvi možete raditi i pojedinačno ili zajedno sa nivoom slobodnog enzima PSA u krvi (free PSA), kao i njihovim indeksom (odnos free PSA/PSA). Rezultate testiranja dobijate istog dana.
Kako se brinuti o opštem zdravlju prostate i kako smanjiti rizike?
Briga o opštem zdravlju je veoma važna kao najbolji vid prevencije, naročito kada se zna da većina muškaraca starijih od 50 godina ima probleme sa prostatom.
To se odnosi na unos adekvatne količine tečnosti, umerene fizičke aktivnosti, raznovrsne ishrane, smanjenog unosa alkohola i cigareta, izbegavanje stresnih situacija, obazrivost tokom seksualnih odnosa, kao i redovni urološki pregledi.