Angina pektoris (angina pectoris) se definiše najčešće kao prisustvo bola u grudima u vidu stezanja, pečenja, pritiska a nastaje zbog stvaranja naslaga na krvnim sudovima koji ishranjuju srčani mišić.
Naslage koje se talože na unutrašnjim zidovima srcanih (koronarnih) krvnih sudova dovode do njihovog suženja i ometanja dotoka krvi u srčani mišić. Kada je suženje veće od 70%, javlja se bol.
Angina pektoris simptomi
- osećaj stezanja, pečenja, pritiska ili tupi bol lokalizovan najčešće u sredogruđu sa širenjem u levo rame, levu plećku i ruku
- bol može da se širi i uz vrat i donju vilicu.
- često je praćen i gušenjem
- može se javiti i osećaj nepravilnog rada srca – aritmije.
U početku tegobe se javljaju pri fizickom opterećenju, pri izlasku iz tople sredine na hladan vazduh ili nakon obilnog obroka. Sa napredovanjem bolesti tegobe mogu postojati i u mirovanju.
Angina pektoris dijagnoza
Kada se pacijent sa simptomima angine pectoris pojavi kod kardiologa, EKG moze biti sasvim uredan. U tom slučaju treba uraditi test opterećenja ili još bolje 24 časovni Holter EKG. On se sastoji od elektroda koje se postave na grudni koš, a koje su povezane sa aparatom koji 24 sata registruje rad srca.
Angina pektoris terapija
Na osnovu snimljenog materijala kardiolog zaključuje koliki je rizik po pacijenta da dobije infarkt i koliko je ugrožen od opasnih srcanih aritmija. Ako je rizik veliki, to upućuje da se hitno uradi snimanje krvnih sudova srca-koronarografija u cilju ugradnje STENTA ili rađenja by-passa. Ako je rizik manji, kardiolog ordinira medikamentoznu terapiju uz pažljivo dalje praćenje stanja pacijenta.