Angina pektoris je najčešći oblik koronarnih bolesti srca, koja uz infarkt miokarda, aritmije i srčane insuficijencije, predstavlja najčešća srčana oboljenja i vodeće uzročnike smrtnosti, posebno razvijenih zemalja. Uglavnom se javlja između 45. i 55. godine života i češće je prisutnija kod muške populacije.
Šta je angina pektoris?
Angina pektoris (angina pectoris) se definiše najčešće kao prisustvo bola u grudima u vidu stezanja, pečenja, pritiska a nastaje zbog stvaranja naslaga na krvnim sudovima koji ishranjuju srčani mišić.
Naslage koje se talože na unutrašnjim zidovima srčanih (koronarnih) krvnih sudova, dovode do njihovog suženja i ometanja dotoka krvi u srčani mišić. Kada je suženje veće od 70%, javlja se bol u grudima, što je znak da srce ne dobija dovoljno kiseonika.
Lečenje može uključivati lekove za kontrolu simptoma i smanjenje opterećenja srca, promene u načinu života (prestanak pušenja, zdrav način ishrane, redovna fizička aktivnost), a u nekim slučajevima i procedure poboljšanja protoka krvi u srce, kao što su angioplastika ili bajpas operacija.
Simptomi angine pektoris
Stabilna i nestabilna angina
Postoje dva oblika angine pektoris: stabilna i nestabilna angina.
Stabilna angina pektoris je njen najčešći oblik. Uglavnom se javlja tokom određenih fizičkih aktivnosti ili pod određenim uslovima (fizički napor, izlaganje hladnoći, stresna stanja). Simptomi uključuju bol u grudima (pritiskanje, peckanje ili stezanje), koji obično nestaju nakon odmora ili uzimanjem lekova kao što je nitroglicerin.
Nestabilna angina pektoris predstavlja ozbiljnije stanje. Može se manifestovati pri manjem fizičkom naporu ili čak pri mirovanju, dok su tegobe intenzivnije, dugotrajnije i nepredvidive. Ovaj tip angine može ukazivati na predinfarktno stanje.
Analiza krvi i urina
Kompletna krvna slika sa leukocitarnom formulom, Urea, Kreatinin, Gvozđe, Glukoza, Kompletni Lipidogram, AST, ALT, Urin mikroskopski sediment
Analiza hormona štitne žlezde Standard
TSH, T3, T4
Analiza hormona štitne žlezde Premium
TSH, FT3, FT4, Kompletna krvna slika sa leukocitarnom formulom, Glukoza, kompletan lipidni status, AST, ALT, Urea, Kreatinin, Gvožđe
Internistički pregled sa ultrazvukom abdomena
Pregled specijaliste interne medicine sa ultrazvukom abdomena
Kardiološki Sistematski pregled sa laboratorijskim analizama
Kardiološki pregled, ultrazvuk srca, EKG nalaz + analize: KKS, Se, CRP, D-dimer, HbA1c, Glu, Lipidni status, Urea, Kreatinin, AST, ALT, CK, LDH, Fe, Feritin, TSH, fT3, fT4
Laboratorijske analize i pregledi za anginu pektoris
Dijagnostika i pregledi za anginu pektoris u LaboMedica poliklinici i laboratoriji
Angina pektoris je ozbiljno medicinsko stanje koje zahteva detaljan pregled i lečenje, kako bi se izbegle komplikacije poput srčanog udara. U okviru dijagnostike i pregleda za anginu pektoris, LaboMedica poliklinika i laboratorija nudi sledeće usluge:
- kompletna analiza krvi i urina
- specijalistički kardiološki pregled
- EKG (elektrokardiogram) test – merenje električne aktivnosti srca
- Ehokardiogram – ultrazvuk srca koji se koristi za procenu strukture i funkcije srca i krvnih sudova
- Koronarna angiografija – procedura koja se koristi za detaljnu evaluaciju koronarnih arterija.
Šta uzrokuje anginu pektoris?
Angina pektoris javlja se kada srce ne dobija dovoljno kiseonika usled suženja ili blokade arterija koje snabdevaju krvlju srčani mišić. Glavni uzrok suženja ili blokada koronarnih krvnih sudova obično je ateroskleroza, odnosno nakupljanje masnih naslaga na unutrašnjim zidovima arterija koje mogu smanjiti protok krvi ili ga potpuno blokirati.
Najčešći faktori rizika koji povećavaju šanse za razvoj ateroskleroze i drugih stanja i mogu doprineti razvoju angine pektoris su:
- Hipertenzija (povišeni krvni pritisak)
- Dijabetes
- Gojaznost
- Povišen holesterol u krvi (LDL)
- Pušenje
- Nedostatak fizičke aktivnosti
- Intenzivan stres
- Genetika i nasledni faktori.
Kako se razlikuje angina pektoris od srčanog udara?
I angina pektoris i srčani udar, odnosno infarkt miokarda predstavljaju koronarne ili ishemijske bolesti srca, ali se ipak razlikuju po simptomima.
Angina pektoris se može prepoznati po simptomu koji uključuje bol u grudima u vidu pritiska, stezanja ili peckanja, a obično se javlja tokom fizičke aktivnosti ili stresa i smiruje se odmorom ili uzimanjem lekova.
Kod srčanog udara, jak bol u grudima može biti dugotrajan i ne smiruje se nakon odmora ili konzumacije leka. Uz bol se mogu javiti i otežano disanje, mučnina, povraćanje, znojenje, vrtoglavica, gubitak svesti.
Ukoliko osetite bilo kakve simptome koji mogu ukazivati na srčane probleme, veoma je važno što pre potražiti neophodnu medicinsku pomoć, jer i angina pektoris najčešće upućuje na predinfarktno stanje.
Koji su prvi koraci u dijagnostici angine pektoris?
Prvi koraci u dijagnostici angine pektoris uključuju kompletan kardiološki pregled, koji se sastoji od razgovora sa pacijentom i uzimanja anamneze, beleženja postojećih simptoma i drugih relevantnih informacija.
Zatim sledi fizički pregled kako bi lekar proverio znakove i simptome koji mogu ukazivati na srčane probleme, kao i upućivanje na laboratorijske analize i dodatna testiranja na osnovu kojih je moguće dijagnostifikovati bolesti srca i krvnih sudova (EKG, test opterećenja, koronarna angiografija, ehokardiografija itd.).
Kako funkcioniše test opterećenja i kada se preporučuje?
Test opterećenja ili ergometrija koristi se u cilju prevencije i rane dijagnostike srčanih bolesti. Preporučuje se osobama kod kojih postoji sumnja na koronarnu arterijsku bolest, kao što je angina pektoris, ali i osobama bez srčanih tegoba sa pomenutim faktorima rizika (hipertenzija, genetika, povišene masnoće u krvi itd.).
Ergometrija funkcioniše tako što se pacijentu prilikom obavljanja neke aktivnosti (vožnja bicikla, trčanje na traci), povežu EKG elektrode i teleadapter, što omogućava daljinsko praćenje njegovog kardiološkog stanja pri naporu. Sprovodi se u cilju dijagnostike suženja krvnih sudova srca, stepena zamora, praćenja krvnog pritiska i pulsa, identifikacije poremećaja srčanog ritma, skrivenih znakova slabljenja srčanog mišića i slično.
Kako se leči angina pektoris?
Na osnovu rezultata analiza i testiranja, kardiolog zaključuje koliki je rizik po pacijenta da dobije infarkt i koliko je ugrožen od opasnih srčanih aritmija. Ukoliko je rizik veliki, to upućuje da se hitno uradi snimanje krvnih sudova srca – koronarografija u cilju ugradnje STENTA ili operacije bajpasa. Ako je rizik manji, kardiolog ordinira medikamentoznu terapiju uz pažljivo dalje praćenje stanja pacijenta.
Uz to, neophodne su i promene u pogledu konzumiranja zdravih namirnica, prestanka pušenja, redovne fizičke aktivnosti, kao i kontrole telesne težine.
Da li je moguće potpuno izlečiti anginu pektoris?
Angina pektoris se može uspešno kontrolisati i ublažiti simptomi, ali nije moguće njeno potpuno izlečenje. Međutim, svako uspešno upravljanje ovim oboljenjem može značajno poboljšati kvalitet života i smanjiti rizik od daljih komplikacija.
Da li se angina pektoris vidi na EKG?
Kod pacijenata sa stabilnom anginom pektoris, EKG u mirovanju će biti uredan. Tada se za postavljanje precizne dijagnoze koriste dodatni pregledi – UZ srca sa kolor doplerom, test opterećenja ili 24-časovni Holter EKG. On se sastoji od elektroda koje se postave na grudni koš, a koje su povezane sa aparatom koji 24 sata registruje rad srca.
Da li je angina pektoris smrtonosna?
Angina pektoris nije smrtonosna, ali može biti pokazatelj ozbiljnih srčanih oboljenja koji u nekim slučajevima mogu biti smrtonosni (infarkt miokarda, ishemijska arterijska bolest, srčani zastoj, aritmije i slično).
Šta raditi u slučaju sumnje na simptome angine pektoris?
Ukoliko prepoznate ili posumnjate na simptome angine pektoris, potrebno je odmah prekinuti sa dotadašnjim aktivnostima i odmoriti se. Ako bol ne prestaje ni nakon odmora, potrebno je hitno potražiti stručnu medicinsku pomoć.
Kod srčanih problema, važno je pravilno prepoznavanje svakog simptoma, kao i pravovremeno reagovanje, ali i redovni kardiološki pregledi i pažljivo praćenje bolesti kako bi se sprečile ozbiljnije komplikacije.