Šta je Andski hantavirus i da li svet strahuje od nove pandemije?

Poslednjih dana internet i svetski mediji puni su priča o misterioznim slučajevima hantavirusa nakon pojave zaraženih putnika na kruzeru i upozorenja epidemiologa zbog novog Andskog soja hantavirusa iz Južne Amerike. 

Mnogi su odmah počeli da postavljaju isto pitanje koje je svet već jednom čuo 2020. godine:

„Da li nas očekuje nova pandemija?“

Iako stručnjaci naglašavaju da nema razloga za paniku poput one tokom COVID-a, činjenica je da je Andski hantavirus izazvao veliku pažnju jer predstavlja redak oblik hantavirusa koji može da se prenosi i sa čoveka na čoveka.

Upravo zbog toga pretrage poput:

• „novi hantavirus“
• „andski hantavirus“
• „virus koji se prenosi sa čoveka na čoveka“
• „simptomi hantavirusa“
• „da li je hantavirus nova korona“

beleže nagli rast širom sveta.

Najveći problem je što simptomi u početku izgledaju potpuno bezazleno. Većina ljudi prvo pomisli da ima grip, virus, iscrpljenost ili običnu prehladu. 

Temperatura, bolovi u mišićima, umor i malaksalost deluju kao nešto što će „proći za par dana“.

Ali upravo tu nastaje problem.

Kod određenog broja ljudi stanje može naglo da se pogorša, zbog čega lekari upozoravaju da simptome ne treba ignorisati, posebno ako traju duže, postaju intenzivniji ili se javljaju nakon kontakta sa prašnjavim prostorijama, prirodom ili glodarima.

Šta je zapravo Andski hantavirus?

Hantavirus nije nova bolest. Reč je o grupi virusa koji postoje decenijama i koje najčešće prenose glodari.

Međutim, poslednjih dana pažnju javnosti privlači upravo Andski soj hantavirusa iz Južne Amerike.

Za razliku od većine poznatih hantavirusa koji se prenose uglavnom sa glodara na ljude, Andski hantavirus predstavlja redak izuzetak jer su kod njega zabeleženi slučajevi prenosa sa čoveka na čoveka.

To ne znači da se virus širi lako poput gripa ili koronavirusa, ali sama mogućnost prenosa među ljudima bila je dovoljna da izazove zabrinutost zdravstvenih organizacija i ogromno interesovanje javnosti.

Prema dosadašnjim podacima:

• dominantan način prenosa i dalje ostaje kontakt sa glodarima,
• prenos među ljudima je redak,
• virus nema pandemijski potencijal poput COVID-19,
• ali određeni oblici bolesti mogu biti veoma ozbiljni.

Upravo zato Andski hantavirus trenutno postaje jedna od najaktuelnijih zdravstvenih tema na internetu.

Kako dolazi do zaraze?

Većina ljudi se zarazi potpuno nesvesno.

Virus se najčešće prenosi udisanjem sitnih čestica kontaminirane prašine koje potiču iz urina, izmeta ili pljuvačke zaraženih glodara.

Rizične situacije uključuju:

• čišćenje podruma, tavana i vikendica,
• boravak u zapuštenim prostorijama,
• kampovanje i boravak u prirodi,
• rad u skladištima, šumama ili na farmama,
• kontakt sa mišjim izmetom.

Mnogi ljudi se zaraze tokom sasvim običnih aktivnosti — na primer dok čiste prostor koji dugo nije korišćen.

Simptomi hantavirusa koji liče na grip

Najveći problem kod hantavirusa jeste činjenica da prvi simptomi izgledaju kao obična virusna infekcija.

Bolest često počinje:

• temperaturom,
• bolovima u mišićima,
• glavoboljom,
• malaksalošću,
• umorom,
• mučninom,
• bolovima u stomaku,
• povraćanjem ili dijarejom.

Zbog toga veliki broj ljudi ne posumnja odmah na ozbiljniji problem.

Mnogi pokušavaju da „preguraju“ simptome kod kuće misleći da imaju sezonski virus ili pad imuniteta.

Međutim, kod određenog broja slučajeva stanje može naglo da se pogorša nakon nekoliko dana.

Kada simptomi postaju ozbiljni?

Kod težih oblika bolesti mogu se javiti:

• otežano disanje,
• stezanje u grudima,
• kašalj,
• nizak krvni pritisak,
• problemi sa bubrezima,
• smanjeno mokrenje,
• jaka iscrpljenost,
• nakupljanje tečnosti u plućima.

Upravo zbog toga stručnjaci upozoravaju da simptome ne treba ignorisati, posebno ako postoji mogućnost kontakta sa glodarima ili boravka u rizičnim prostorima.

Zašto je toliko ljudi trenutno zabrinuto?

Zato što je svet već jednom prošao kroz scenario u kojem su prvi simptomi delovali „kao običan virus“.

Ljudi danas mnogo više obraćaju pažnju na temperaturu, umor, respiratorne simptome i neobjašnjivu malaksalost.

I upravo zato teme poput Andskog hantavirusa izazivaju ogromnu pažnju i kod potpuno zdravih ljudi i kod osoba koje već imaju izraženu brigu za zdravlje.

Posebno kod ljudi koji često razmišljaju:

• „Šta ako nije samo grip?“
• „Šta ako ignorišem ozbiljne simptome?“
• „Da li bi trebalo da proverim krvnu sliku?“
• „Da li je moje telo pod nekom infekcijom?“

Kako znati da li je u pitanju običan virus ili nešto ozbiljnije?

Bez pregleda i laboratorijskih analiza često nije moguće odmah razlikovati hantavirus od drugih infekcija.

Mnogi simptomi veoma podsećaju na:

• grip,
• COVID,
• respiratorne infekcije,
• bakterijske infekcije,
• stomačne viruse.

Upravo zato lekari često preporučuju osnovne laboratorijske analize kada simptomi traju više dana, postaju intenzivniji i izazivaju ozbiljan umor i slabost.

Zašto su laboratorijske analize važne?

Kada organizam vodi borbu sa virusom ili infekcijom, određeni parametri u krvi mogu pokazati da postoji upalni proces ili poremećaj u organizmu.

Osnovne laboratorijske analize mogu pomoći lekarima da procene:

• da li postoji infekcija,
• da li je organizam pod upalom,
• da li postoje promene u radu bubrega,
• da li su određeni parametri van normale,
• da li je potrebno dalje ispitivanje.

U Labomedica laboratoriji i poliklinici pacijenti mogu brzo uraditi osnovne laboratorijske analize, krvnu sliku i biohemijske parametre koji mogu pomoći u proceni zdravstvenog stanja i daljoj dijagnostici.

Posebno je važno reagovati na vreme ukoliko simptomi ne prolaze ili se pogoršavaju iz dana u dan.

Kako se leči hantavirus?

Trenutno ne postoji specifična antivirusna terapija koja direktno „ubija“ hantavirus.

Lečenje zavisi od težine simptoma i uglavnom uključuje:

• praćenje stanja organizma,
• kontrolu disanja i kiseonika,
• nadoknadu tečnosti,
• praćenje rada bubrega,
• bolničko lečenje kod težih slučajeva.

Upravo zbog toga rana reakcija može biti veoma važna.

Što se ranije primete ozbiljniji simptomi i promene u organizmu, veće su šanse da se komplikacije izbegnu ili ublaže.

Ko je najviše ugrožen?

Povećan rizik imaju:

• ljudi koji žive u ruralnim područjima,
• kamperi,
• planinari,
• lovci,
• poljoprivrednici,
• osobe koje čiste stare prostorije,

Ali važno je naglasiti da se zaraza može dogoditi i potpuno slučajno.

Dovoljno je da tokom čišćenja udahnete kontaminiranu prašinu.

Da li treba paničiti?

Ne.

Ali treba biti informisan i oprezan.

Andski hantavirus trenutno jeste veoma aktuelna tema u svetu, ali stručnjaci naglašavaju da nema dokaza o novoj pandemiji poput COVID-19.

Ipak, ono što jeste važno jeste da ljudi ne ignorišu simptome koji traju, pogoršavaju se ili izazivaju ozbiljnu iscrpljenost.

Jer najveći problem kod mnogih infekcija nije samo virus, već kasna reakcija.

Kada treba da se javite lekaru?

Obavezno se javite lekaru ukoliko imate:

• temperaturu koja traje više dana,
• otežano disanje,
• jak umor i malaksalost,
• bolove u leđima ili bubrezima,
• simptome nakon kontakta sa glodarima,
• simptome nakon čišćenja starih prostorija,
• osećaj da se stanje naglo pogoršava.

Zaključak

Andski hantavirus ponovo je skrenuo pažnju sveta na infekciju o kojoj se godinama malo pričalo, ali koja može izazvati ozbiljne komplikacije ukoliko se simptomi ignorišu.

Najveći problem jeste to što bolest u početku veoma često izgleda kao običan grip ili virus, zbog čega mnogi ljudi prekasno reaguju.

Ako osećate da „nešto nije u redu“, imate dugotrajan umor, temperaturu, malaksalost ili želite da proverite svoje zdravstveno stanje, u Labomedica laboratoriji i poliklinici možete uraditi osnovne laboratorijske analize i dobiti jasniji uvid u stanje organizma.

Konktaktirajte nas već danas pozivom na +381 66 11 12 16 ili nas posetite direktno u Bulevaru Kralja Aleksandra 193a.

Bez čekanja, bez rezervisanja termina uz dobijanje rezultata za 5 minuta.