Brisevi

Brisevi

Brisevi koji se mogu uraditi kod nas: Cervikalni i uretralni bris na Hlamydia, Mycoplasma i Ureaplasma sa antibiograom koji sadrži 10 antibiotika, vaginalni bris, bris glansa, brisevi grla, nosa, kože, oka, uha, rane. Takođe se rade svi brisevi na candidu.
 
 

Mycoplasma hominis - Ureaplasma urealyticum - Mycoplasma genitalium

 

brisevi

Iz ove grupe mikroorganizama, Mycoplasma hominis, Ureaplasma  urealyticum  i Mycoplasma  genitalium najčešće se pominju tri uzročnika simptomatskih infekcija urogenitalnog trakta.  Ovi mikrobi nemaju ćelijski zid tipičan za bakterije, a jedna od najznačajnijih odlika im je mnoštvo antigenskih serotipova (odlikuju se antigenskom različitošću), što uspostavljanje trajnog  imuniteta čini  praktično nemogućim. Zbog toga su ponovljene infekcije mikrobima iz ove grupe  veoma česta pojava. Pravu ulogu mikoplazma u ureaplazma u hroničnim  zapaljenjima grlića materice i endometrijuma   skoro da nije moguće odrediti jer su infekcije ovim  mikrobima po pravilu udružene sa aerobnim ili anaerobnim   bakterijama. Teško je reći da li je bakterijska infekcija u  stvari superinfekcija koja nastaje na terenu inficiranih tkiva mikoplazmom i/ili ureaplazmom ili obrnuto. Ista dilema  ostaje i nakon uspešnog lečenja. Naime, uspešno lečenje   bakterijske infekcije dovodi do isčezavanja mikoplazme i/ili  ureaplzme. Postoji mišljenje da antibiotska terapija koja uspešno izleči bakterijsku infekciju ujedno eliminiše i  mikoplazmu/ureaplzamu. Infekcija jajovoda mikoplazmom/ureaplazmom  se može završiti  stvaranjem priraslica, sužavanjem jajovoda, "slepljivanjem" i  "paralisanjem" fimbrijalnog aparata jajovoda, čineći ga potpuno nefunkcionalnim, a da propustljivost jajovoda za tečnost (kontrast pri HSG snimanju) bude potpuno očuvana.

mikoplazma

Veza između infekcije mikoplazmom/ureaplazmom i neplodnosti  muškaraca nije dokazana. Osim, poremećaja funkcije jajovoda,   danas se smatra da mikoplazma/ureaplazma mogu biti udružene  sa povećanim rizikom za pobačaj ili razvojne anomalije ploda.   Ovaj fenomen se uglavnom objašnjava povećanom aktivnošću Th1  (proinflamatornih citokina) i povećanom aktivnošću NK ćelija   endometrijuma. Novija istraživanja o vezi infekta i  steriliteta žena objašnjavaju ovaj fenomen preranim zatvaranjem ili   "neotvaranjem" tzv. "implantacionog  prozora" endometrijuma, koji je naročito zavisan od TNF-alpha (jedan od  major  proinflamatornih  citokina).

Pročitajte takođe i tekstove o Mikoplazmi i Ureaplazmi
 

Chlamydia trachomatis

brisevi hlamidija

Hlamidija je mikroorganizam koji prouzrokuje jednu od najučestalijih zapaljenjskih polnih bolesti. Prisutna je kod 4-12% odraslih žena i čak 9-25%  adolescenata. Od mnogobrojnih tipova hlamidija, samo se infekcije sa  serotipovima D-K ubrajaju u polno prenosive bolesti. Tipovi  A-C izazivaju očnu bolest trachom, a tipovi L1-L3 veneričnu bolest lymphogranuloma venereum (LGV). Infektivna forma ovog  mikroba je metabolički inaktivna i naziva se elementarno telašce.  Ulaskom u ćeliju iz  infektivne forme nastaje metabolički aktivna forma - retikularno telašce,  veličine oko 1 µm. Ovo su neke   od karakteristika koje hlamidiju čine sličnu virusima  (intracelularna transformacija i intracelularni parazitizam). Retikularna   telašca se razmnožavaju intenzivno 2 dana i potom se ponovno  pretvaraju u elementarna telašca. Prskanjem inficirane ćelije, nova  elementarna telašca  inficiraju nove (zdrave) ćelije pa se infekcija širi. Ukoliko ne dođe do  prskanja ćelije, hlamidija može u  ovom obliku  perzistirati u genitalnom traktu godinama ne izazivajući nikakove simptome. Van  ćelije, hlamidija je veoma neotporna,   ali ipak može opstati izvesno vreme na prljavim rukama,  peškiru ili nekom drugom predmetu, pa je prenošenje hlamidije neseksualnim   putem moguće. Osim toga, prenos infekcije je moguć i za  vreme porođaja  - sa majke na dete ili  autoinfekcijom (genitalno - okularni prenos).   Hlamidija se najčešće prenosi spermom, vaginalnim sekretom i  krvlju. Ovo je moguće tokom oralnog, vaginalnog ili analnog seksualnog  kontakta.   Zbog raširenog promiskuiteta, samo se u SAD-u svake godine  zarazi oko 4 miliona osoba, što predstavlja finansijsko opterećenje za  osiguravajuća  društva od oko 2  milijarde dolara godišnje.

Hlamidija uzrokuje niz bolesti poput uretralnog sindroma kod  žena, mukopurulentnog cervicitisa, zapaljenja male karlice,  nespecifičnog  uretritisa kod muškaraca, epididymitisa, Reiterovog sindroma, proktitisa,  neonatalnog konjunktivitisa,   neonatalne pneumonije i lymhogranuloma venereuma. Jedna od  opasnijih posledica infekcije hlamidijom je neplodnost žena,  vanmaternična trudnoća  ili ponovljeni spontani pobačaji. Neplodnost ili vanmaterične trudnoće mogu  biti posredovne   zapaljenjem i oštećenjem jajovoda, lošim  kvalitetom cervikalne sluzi (komporomitovanjem pokretljivost spermatozoida),  dok su spontani  pobačaji i prevremeni porođaji posredovani aktivacijom NK ćelija, njihovom  povećanom agresivnošću   prema posteljici kao i povećanom sekrecijom proinflamatornih  Th1 citokina od strane NK ćelija i ostalih imunskih ćelija  decidue.


Simptomi: Kod muškaraca se infekcija hlamidijom manifestuje  vrlo blagim simptomima (iscedak svetle boje, neobičan osećaj u  mokraćnoj cevi ili u donjem delu trbuha) koji su slabo  izraženi i nejasni, pa najčešće prolaze neprimećeni ili se zanemaruju,  dok se kod 50%  muškaraca bolest razvija bez bilo kakvih simptoma. Kod 30-50% žena infekcija  hlamidijom se manifestuje   zapaljenjem grlica materice. Tipična simptomatologija  podrazumeva pojačani vaginalni sekret žućkaste boje, guste i lepljive  konzistencije,  urethritis (upala mokraćnog kanala) sa smetnjama prilikom mokrenja u vidu  peckanja, bolova i učestalog  mokrenja.  Mukopurulentni cervicitis je gnojna upala grlića materice. Simptomi upale  grlića materice su vaginalni sekret   koji može, ali i ne mora biti praćen neprijatnim mirisom,  sive, bele ili žute boje, nenormalno vaginalno krvarenje nakon   penetracije, izmedju menstruacija ili nakon menopauze, bolna  penetracija i bol u vagini. U slučaju širenja upale na jajovode i jajnike nastaje zapaljenjska bolest male karlice (PID) s  bolovima i napetošću u donjem delu trbuha, pojačanim vaginalnim   sekretom, bolovima prilikom odnosa koji mogu biti praćeni  osećajem mučnine ili povraćanjem, nepravilnim krvarenjima. Telesna  temperatura ne mora  biti povišena. Prirodna posledica nelečene infekcije je neprohodnost jajovoda,  odnosno neplodnost   (u oko 10% slučajeva) i povećani rizik za vanmatericnu  trudnoću. Ređa komplikacija infekcije hlamidijom je perihepatitis  sa stvaranjem  priraslica u okolini jetre (Fitz-Hugh-Curtis Syndrom) i peritonealnim izlivom.  LGV je polno prenosiva bolest  uzrokovana hlamidijom  kada mikrobi ulaze u organizam kroz sitne povrede na koži ili na sluznici i  šire se u regionalne   limfne čvorove u kojima nastaju nakupine gnoja.  Kod nelečenih  infekcija, može doći do širenja upalnog procesa na okolno tkivo.  Četiri nedelje nakon polnog kontakta javlja  se bezbolni ulkus na vagini, a česta je i temperatura, glavobolja, bolovi u mišićima. U tom ranom  stadijumu bolest često ostaje neprepoznata. Nakon nekoliko nedelja povećavaju se  limfni čvorovi. Zahvaćeni limfni čvorovi se povećavaju, gnoje i  gnoj izlazi kroz  brojne kanale (fistule). Tada se osim temperature, glavobolje, osipa i upale  jetre, može javiti i upala  mozga i moždanih ovojnica (meningoencefalitis). Limfni  čvorovi zarastaju ožiljcima, ali infekcija može dugo trajati i   uzrokovati opsežna razaranja tkiva.

Infekcija hlamidijom može da bude jedan od okultnih razloga  steriliteta kod žena. Priraslice na jajovodima i fimbrijalnom   aparatu jajovoda su veoma nežne tako da najčešće ne utiču  značajno na anatomiju unutršnjih polnih organa. Sve ovo doprinosi  otežanom  dijagnostikovanju zapaljenja jajovoda uzrokovanim hlamidijom. Ultrazvučni  pregledi u ovom slučaju ne daju značajne  podatke. Međutim,  lapatroskopski pregled i laparoskopska adhezioliza priraslica predstavlja  suverenu metodu lečenja ovog   problema.

Pročitajte još o hlamidiji.

Konjunktivitis Ili upala očnih kapaka

Može se javiti kod  seksualno aktivnih osoba kao komplikacija genitalne infekcije   hlamidijom. Osim toga, hlamidija može uzrokovati  konjunktivitis čija je karakteristika sluzavo-gnojni sekret iz oka, otok  očnih kapaka i upala  rožnjače (keratitis). U hroničnim slučajevima mogu nastati ožiljci na rožnjači,  ali se slepilo retko   razvija. Veruje se da je glavni put prenošenja hlamidije u  ovom slučaju samoinficiranje (najčešće rukama) ili kupanje u bazenu.  Učestalost infekcije mikoplazmom/ureaplazmom je u stalnom  porastu. Infekcija se može dokazati i kod devojaka koje nisu imale  odnose, dok se kod  seksualno aktivnih žena infekcija mikoplazmom može dokazati u 17% slučajeva.  Ovaj procenat je daleko veći  kada je u pitanju  ureaplazma i iznosi 75%.

brisevi konjuktivitisa

Simptomi: Ukoliko se radi o asimptomatskim infekcijama, kod  kojih je neznatno pojačan vaginalni sekret, mikoplazme se najčešće  dokazuju iz brisa  vagine, dok se retko nalaze u brisu grlića materice ili uretre. Suprotno gotovo  saprofitnom ponašanju   mikoplazme u vagini i delimično grliću materice,  naseljavanje same maternične šupljine, jajovoda, odnosno širenje mikoplazmatske  infekcije u malu  karlicu oslikava njihov puni patogeni značaj. Simptomi koji se pri tome  javljaju su nespecifični, a obuhvataju bolove ili napetost u donjem delu trbuha,  pojačani vaginalni sekret, bolovi prlikom polnog odnosa i sl.  Mogu se javiti  mučnina i povraćanje, povišena telesna temperatura, nepravilna krvarenja, kao i  smetnje prilikom mokrenja  (pečenje i učestalo  mokrenje). Izgleda da je kod žena patogenija Mycoplasma hominis, dok kod  muškaraca više problema izaziva Ureaplasma urealyticum. Dijagnoza se postavlja na  osnovu izolacije uzročnika iz brisa grlića materice i/ili uretre   u odgovarajućim kulturama ili detekcijom antitela putem  kitova.

Lečenje: Lekovi izbora su tetraciklini (Doxicyclin) kroz  10-14 dana koji su efikasni kod svih vrsta mikoplazmi. U terapiji   infekcije Mycoplasmom hominis na raspolaganju stoje još  linkomicin (Lincocin) i clindamicin, dok je u lečenju Ureaplasma urealyticum delotvoran eritromycin (Eritromicin).

Alternativne mogućnosti: Za seksualno aktivnu osobu ne  postoji apsolutno siguran način kako izbeći ovu vrstu polno prenosivih bolesti. Sve što narušava pH vagine i bakterijsku ravnotežu vagine može dovesti do infekcije. Izbegavajte hemijske iritanse, sampone, tampone, irigatore i sl. Dijagnoza  Infekcije hlamidijom se postavlja iz brisa  grlića materice ili uretre postupcima  imuno-hromatografije,  imuno-fluorescentnim testom, u ćelijskoj kulturi (McCoy ćelije), DNA  amplifikacijom ili brzim testovima   na anti-hlamidijska antitela. Postoji veliki broj brzih  testova za detekciju anti-hlamidijskih antitela koji pokazuju različiti  stepen pouzdanosti  (osetljivosti). Kod nas su u glavnom u opticaju testovi uvezeni iz Rusije,  Kine, Bugarske ili Koreje, mada   se mogu naći i testovi iz tzv. zapadno-evropskih zemalja. Po  pravilu testovi iz razvijenih (zapadnih) zemalja su vrlo osetljivi i pouzdani što je  veoma važno za otklanjanje zabune oko "pozitivnih" ili  "negativnih" briseva. I ovde važi stara narodna:   Ako ne znaš šta je dobro - pitaj šta je skupo.

Lečenje: Hlamidija je osetljiva na antibiotike kao sto su  tetraciklini, ciprofloxacin, klaritromicin tokom 10-14 dana i azitromycin u jednokratnoj dozi od 1 g (single shot). U  trudnoći se ordinira eritromycin. Jednom izlečena infekcija  ne znači i zaštitu od  bolesti u budućnosti, jer se infekcijom ne stiče otpornost na hlamidiju. Po  pravilu treba lečiti   oba partnera.

 

Pogledajte naš cenovnik: Mikrobiologija

 


Copyrights ©2015: POLIKLINIKA I LABORATORIJA LABOMEDICA